У једном периоду светски владари су своју величину доказивали и величином својих печата. Енглеска краљица Викторија (1837-1901) имала је највећи печат чији је пречник био чак 15 центиметара. И црквени великодостојници су се трудили да њихови печати буду велики као и владарски.
Суви печат Јеврема Обреновића је из 1826. године (Међуопштински историјски архив Шабац)
У Међуопштинском историјском архиву у Шапцу чувају се бројне повеље, укази, печати знаменитих личности и најзначајнијих државних органа и установа. Сведоци једног времена су и два печата Јеврема Обреновића – суви и печат у воску. Суви печат Јеврема Обреновића је из 1826. године, а печат у воску из 1830. године.
Печат у воску из 1830. године (Међуопштински историјски архив Шабац)
Занимљив је печатњак војводе Стојана Чупића (1765-1815), чувеног Змаја од Ноћаја, учесника и Првог и Другог српског устанка, који има крст са оцилима и исписану реч – Мачва. Уз његово име стоји војни ранг тисућник који се јавља у средњовековној Русији и Србији, односно војвода, заповедник војне формације.
Печат Стојана Чупића (Фото: :http://www.blic.rs)
Значајно откриће био је проналазак печата кнеза Лазара у остацима средњовековног града Рудника до кога су дошли археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја Рудничко-таковског краја. Били су запањени кад је из земље изронила метална плочица-матрица с минуциозно угравираним владарским грбом, карактеристичним шлемом украшеним бивољим роговима и натписом: „Господин Лазар кнез све српске земље“. Печат је урезан „у негативу“, као слика у огледалу, да би се читао правилно после отискивања у злату или воску.
