Дистрикт
Друштво Култура

У ОВОМ ГРАДУ ЦАРУЈУ ХУМОР И СМЕХ

Данас је 1. април, Светски дан шале, када се многи труде другима да направе разне смицалице само због смеха и забаве. Има један град у Србији где се то подразумева, а смеху на свој и туђ рачун посветили су чак и манифестацију. Они имају своју републику, свој пасош, и док други грцају пред њеним вратима, они су већ су ушли у Европску унију.

Драгиша Пењин и Чивијашки добошар (Фото: Туристичка организација гарда Шапца)

Недавно је портал Events in Serbia подсетио да је шабачка Чивијаду међу 12 фестивала хумора. Тако се наша манифестација нашла раме уз раме са Нушићијадом, Данима комедије и другим догађајима широм Србије којим је смех основна тема.
-Чивијаду у Шапцу називају и белосветским вашаром хумора. Не без разлога. Са основном темом хумора најатрактивнији су програми: изложба карикатура, Чивијашки карневал, Фићијада и избор за председника владе Чивијашке Републике. Сваке године се расписује конкурс за најбоље карикатуре, афоризме и сатиричне приче, а онда оне у време фестивала, украшавају град и увесељавају пролазнике – наводи се у образложењу овог портала.

Дечја Чивијада на бини испред хотела Слобода

Има неколико верзија о томе како је насатла Чивијада. Према првој, шабачка чивија везује се за ваљевског трговца Марка Кабалу. Он је, по предању, у овим крајевима продавао ракију и то на велико. Волео је, када склопи какав велики посао, да окуша срећу у картама, па је због тог задовољства често навраћао у Шабац. Остајао би за карташким столом по два три дана, а овдашњи мангупи, искористили су “тренутак непажње” и источили му сву ракију. Да зло буде веће, у бурад су сипали воду.

Даница Максимовић изводи програм на једној од Чивијада (Фото: Туристичка организација гарда Шапца)

Према другом предању, у ком је Кабала такође главни јунак, када је у кафани код свог пријетеља и великог шаљивџије Мије Ражића на картама добио већу суму новца, фијакер и два вранца, он се погодио да му Шапчани фијакер дотерају у Ваљево. За ту прилику окупио већи број својих суграђана. Међитим, пред примопредају, газда Мија је наредио својим момцима да поваде чивије из точкова. Не слутећи ништа, Калаба се попео на фијакер, потерао вранце десетак метара и завршио у прашини. Отуда и вечито питање да ли је јача шабачка Чивија или Ваљевска подвала?!
Према једној од верзија настанак Чивијаша доводи се у везу са часописом за шалу, забаву и сатиру „Шабачка чивија“. Први пут објављен 16.09. 1906, а у њему се нашло занимљиво објашњење које је гласило овако:

-У стара времена, када су се сељаци враћали са шабачке пијаце, пошто су продали своје производе, успут би свраћали у кафане, којих је тада било доста у свим шоровима, а нарочито на Камичку. Попили би онако с ногу, по једну, а неко и по више чокања или сатљика. Кренувши кућама, почели би да се утркују својим таљигама. Онако, напити и весели, један другом би повадили чивије са точкова – било је то једно од објашњења за настанак Чивијаша.

Чивијада је окупљала велики број Шапчана (Фото: приватна архива)

Треће варзија, коју Шапчани најчешће помињу, доводи се у везу са кнезом Михаилом Обреновићем. Како је његов стриц био Јеврем Обреновић, грађани наклоњени другој династији, Карађорђевима, досетили су се да изваде чивије из фијакера којим се кнез возио, па је он завршио у прашини.
-Припремајући се за прву Чивијаду 1968. године, организатори првог белосветског вашара хумора објаснили су да је чивија дугуљасти клин којим се причвршћује колски точак за осовину, а да је кнез Михаило Обреновић Шапчане називао Чивијашима, јер су му скинули чивију са фијакера. Али, постоји и прича да је краљ Милан волео да свраћа у шабачки кафану Европа и да се коцка с Мачванима. Због нерешеног коцкарског дуга, Мачвани су му једном приликом украли чивију с каруца, после чега их је он назвао Чивијашима“, пише у књизи Шабачка чивијада – пола века смеха новинарка Стана Муњић.

Карневал (Фото: Туристичка организација гарда Шапца)

ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА СМЕХА
Шабачка чивија 68 – први белосветски вашар хумора одржан је од 15. до 22. септембра 1968. године. Град је био сав у обележјима Чивијаде, од улаза код железничког моста са паролом Не љутите се што чекате, овде почиње Балкан, преко транспарената, афоризама, карикатура. Точкоњин музеј досетки, чију поставку је поставио сценограф Владислав Лалицки, посетило је већ првог дана 3.500 људи. У оквиру програма биле су још покретна изложба карикатура, симпозијум о чивији, комедиографски и филмски програм, књижевно-сликарски конкурс, гостовања хумориста по школама и још много тога. Почетак је на улицама Шапца објавио добошар Брка.

Шапчани су увек долазили на Чивијаду (Фото: Туристичка организација гарда Шапца)

За првог председника Чивијашке републике проглашен је писац и новинар Миле Станковић. Након главне свечаности, центром је пролазила карневалска поворка, коју је са омладинцима спремио професор и уметник Игор Белохлавек. У Белотићу код Радован-куле Милића од Мачве отворена је Прва светска лајаоница.

Миша Јанкетић, гост Чивијаде (Фото: Туристичка организација гарда Шапца)

У протеклих пола века Чивијашком републиком владали су Бранко Ћопић, Нела Ержишник, Мија Алексић, Душан Ковачевић, Драгиша Пењин, Синиша Павић, Миленко Заблаћански, Сека Саблић, Лане Гутовић, Зоран Кесић, Предраг Кораксић, Миодраг Мајић и други.

Изложба карикатура (Фото: Туристичка организација гарда Шапца)

Ниједна манифестација у овом крају није доживела толики публицитет у југословенским медијима као прва шабачка Чивијада, а овом приликом, након пола века паузе, обновљен је и рад Чивије, листа за хумор и сатиру.

Борис Бизетић као Славујка (Фото: Туристичка организација гарда Шапца)

ДОСТРИЈЕВСКИ О СМЕХУ
Још је Фјодор Михајлович Достојевски писао како се по смеху може препознати човеков карактер.
„За смех је, пре свега, потребна искреност, а зар има искрености код људи? За смех је потребна незлобност, а људи се најчешће смеју пакосно. Искрен и незлобан смех значи веселост, а зар има код људи у данашње време веселости и знају ли људи бити весели? Веселост човека је највиднија његова црта, која га највише одаје. Потребно је дуго времена да упознате нечији карактер, али чим се човек бар једанпут насмеје сасвим искрено, показати ће вам се његов цели карактер, одмах као да је на длану. Само врло узвишен и срећан човек може бити весео и заразити друге, тј. бити неодољиво и добродушно весео. Не говорим о његовом умном развитку, него о карактеру, о целом човеку. На тај начин, ако желите прозрети човека и упознати његову душу, не посматрајте га док шути или док говори или кад плаче или чак како се узбуђује племенитим идејама, него боље га погледајте како се смеје. Ако се добро смеје, знајте да је добар човек. Ја зато добро знам да је смијех најсигурнија проба душе. Погледајте дете: једино се деца знају смејати до савршенства и због тога и јесу привлачна.“

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима