Za torte i kolače Šapčanke Snežane Dodić pročulo se i u Beču. Svojim umećem zasenila je Austrijance, a slavlja za koja ona pravi tortu, prepričavaju se danima. Njene torte često dostrižu visinu od tri metra, a njima može da se zasladi nekoliko stotina svatova.
Tek kad torta nadvisi zvanice i zasladi sve goste na veselju, Snežana Dodić smatra da je uspela. Ono što sledi pre toga je danonoćni rad, seminari, edukacija i entuzijazam uz mnogo strpljenja, dok torta ne dobije željenu formu.
– Najveća torta koju sam radila bila je za 1.400 gostiju – 3 visoka i široka 1,70 metara. Pravila sam je desetak dana sigurno, i to samo detalje, a samu tortu dva, tri dana još – priča Snežana Dodić.
Detalja je bezbroj na džinovskoj torti, koju veštim rukama uradi Snežana. Avioni, kamioni, anđeli, dvorci, kraljevi, kraljice, krune, dame sa luksuznim šeširima ukrašenim cvećem i sve što neko može da izmašta ona ume da stvori. Sve po želji i zamisli dece i roditelja, među kojima dominiraju dvorci za kralja i kraljicu u roze ili plavoj boji, osvetljeni sijalicama i lampionima, ukrašeni čipkom i laticama. Ona potpuno dočara bajku za mamine prinčeve i princeze.
– Prelepo izgleda kada se iznese, čitav spektakl, vatromet, sve sija i svetli, lepa muzika, atmosfera i to daje kompletan efekat torti – kaže ova umetna žena.
Najpre se pripremi konstrukcija od stiropora, a onda sledi ukrašavanje, Sve se sklapa iz delova, a nakon toga na postolje dodaju torte i slatki ukrasi. Sve je ovde od šećera i čokolade, za uživanje i pamćenje.
– Domaćica, ali moram da budem i inženjer i umetnica. Sve mora da bude skladno, konstrukcija stabilna, da se uklope detalji od stiropora i jestivi delovi torte. A transportuje se u delovima jer cela bi teško stala u kombi. Onda se na licu mesta uklapa, fiksira i postavljaju završni detalji. Kolica sa tortom barem četiri čoveka guraju – objašnjava ona.
A pravi samo ona, uz podršku porodice. Dovljno je da joj se donese slika na osnovu koje ona napravi tortu.
U tom poslu je prošla decenija, a jedini svedoci su albumi sa 6.000 fotografija torti koje je Snežana napravila. Nije ni sanjala da će se time baviti, ali danas uživa dok stvara čuda. Sa fondanom rukuje kao sa plastelinom i sve ostavlje bez teksta. Međutim, sve je krenulo slučajno.
– Volim slatkiše, a i umetnost – slikanje, vajanje. Želja mi je bila da upišem Umetničku školu, međutim, nisam, ali sam se kroz ovaj posao opet vratila na taj put. Svojim prvim tortama i figurama se sada smejem, ali kada vidim te fotografije sa početka, vidim koliko sam napredovala.
Pre šest godina odlučila je okuša sreću u inostranstvu. Spakovala je stvari i krenula da osvaja Austrijance svojim umećem. Vrlo brzo za njene rukotvorine se pročulo, pa su njene torte završavale i u časopisima. Napredovala je toliko da su njeni slatkiši zasenili Mocart kugle. Za Snežanine torte pročulo se u Beču gde trenutno stvara slatka čuda, pa su je tražile poznate austrijske poslastičarnice da za njih pravi slatkiše.
– Pročulo se, svidelo se mnogima i tako je krenulo. Torte sam radila za Draganu Mirković, najdraža mi je bila saradnja sa njom jer je fantastična žena. Uglavnom radim za Balkance u Austriji, a Austrijanci imaju malo drugačiji ukus i traže svedeniji izgled – kaže Snežana.
Trema je prisutna sve dok se ne pojede poslednje parče, a najuzbudljiviji trenutak je kada se torta iznosi na sto.
– Finansije jesu glavni razlog zbog kog radim, ali je odgovornost uvek na prvom mestu. Da se ispoštuju ljudi koji imaju veselje, da torta stigne kako treba, da bude sveža, ukusna, na vreme pripremljena, svi gledaju u mene – koliko god da sam sigurna u sebe strah i panika uvek su prisutni – iskrena je Snežana.
Iako nije nikada razmišljala da će se time baviti, pravljenje torti od hobija postao je posao. Žene savetuje da se osamostale i stvaraju sopstvenim rukama, jer samo tako, u nedostatku posla, mogu imati sopstveni izvor prihoda.
