Deset godina je prošlo otkako je u 53. godini preminuo glumac Milenko Zablaćanski. Umetnik je povređen u saobraćajnoj nesreći 5. januara 2008. kod Čajetine, a borbu za život izgubio je 17 dana kasnije na VMA u Beogradu. Milenkova rođena sestre Biljana, šabačka pesnikinja, rastužila je mnoge kada je pre neki dan objavila pesmu posvećenu nastradalom bratu. Emotivnim stihovima naslovljenim “Našem, vašem Milenku Zablaćanskom”, kako je napisala, Biljana je podsetila na srećno detinjstvo, ali i tužan kraj glumačke veličine.
Milenko Zablaćanski
DESET GODINA KAKO NAS, TVOJE NAJROĐENIJE I SA NEBA ČUVAŠ
MILI MOJ, DRAGI NAŠ BRATE
Mili moj
dragi naš Brate.
Od uvek si bio i ostao
naša vodilja Zvezda
i sad si Zvezda i Sve te Zvezde prate.
Kraj Tebe, na nebu
su još dve zvezde za mene najsvetlije
zvezde naših roditelja , mame i tete.
Kad si se rodio
Osmog Decembra
bla je to, pričali su mama i tata
najlepša zima
bili su presrećni
što te je mama rodila.
Odmah ti majka sve
bebaće nabavila
sašila
od nežne svile
pamuka meka
i tople vune
da kada sneg u selu vetar
odune bude ti toplo
i hrana prava
za tebe samo
spremala Doja
tvoja, naša Ivana mama.
Otac Draja kada bi u svojoj radnji
u selu sve obrijao i podšišao,
pošto te majka podoji
na ruke bi te uzeo meke
pa ti pričao
priče lepe, neke, što je od svoga oca čuo,
pa dok te majka opet dojila
uzeo bi gitaru
pa tiho svirao
a majka
pesmom, mlekom i srećom,
srećnog te nadojila.
Spavo si srećan
ušuškan u ljubav
i dečje priče
u akorde gitare
što muziku ljubavi stvara
za tebe nežnog plavušana.
Tek što si reči prve rek’o
počeo si da zoveš
seko, seko, sve devojčice
iz našeg dvorišta i ulice.
A onda jednog dana
uz nežni poljubac
rekla ti mama
a potvrdio tata
da će ti mama roditi
sestru il brata.
Nisi ni znao
jasno da pričaš
ali si stalno
ponavljo reči, mami je bila
ko najlepša mizika
iz tvojih medenih malenih usta
-Seke, seke, seke…Dojice, Dojo gde su seke
ponavljao si reči različitoga tona
pa je izgledalo ko najlepša pesma,
a onda je majka ručicu uzela tvoju,
na stomak svoj stavila
i rekla: – Seke su tamo
gde si i ti bio
u maminom stomaku.
Zažmuri Miko i vidi boju
koja ih štiti
imaju postelju svoju
i krevet vodeni
tu spavaju i sa nama razgovaraju…
Gledao si je očima plavim
pitao se sta ti to majka priča
tvoje okruglo lice u osmehu sreće
i stavljao uho na njen stomak
i osećao kako mi, u stomaku
uradimo i najmanji pomak.
Onda si bio pun sreće
što će ti majaka
sestre roditi
pa ćeš se sa njima smejati, igrati
i brodovima ploviti.
A kad smo se NAS DVE TVOJE SESTRE rodile
ti si sa Ocem
po nas došao
nama se radovao
i Tata je, al’ teglu slatkoga
od višalja za mamu od uzbuđenja je zaboravio
Ti Bato , od tada tvojim nama razumljivim jezikom
priče nam pričao
pa nas uspavljivao… ako si
nekad pre nas zaspao
kad nismo tvoj glas čule
mi smo plakale,
a kada bi se probudio
od sreće mi smo se smejale
pa gugutale
pa ti nešto pričale
a ti si nas jedini razumeo
pa si mnoge naše priče
mami i tati preveo.
Kose si nam ručicama nameštao
lica nežno dodirivao
pa nas svojim jorgančićem pokrivao…
Piliće nam u sobu unosio
da nam pričaju priče najlepše
-Pipe, male pipe pričajte sekama il’ i vi spavajte.
Tada se majka od tvoga nežnog glasa iz sna prenula, pa sve piliće kroz smeh opet u kutiju unenela.
Majka Ti odelo lepo šila i nama haljine
srećna smo porodica uvek bila
Draja Brica, Ivanka i nas troje, srećna nasmejana lica, njihova deca, Milenko , Biljana, Svetlana-Ceca.
Nas dve, u školu smo te pratile
nekad ti i knjige iz škole vratile
sa tobom u klupama sedele
volele učiteljicu Vidu tvoju
najlepšu u celom selu i šire.
Tvoji lepi školski dani
nama su bili razdragani
pa kada je na nas red došao
da krenemo u tu lepu Glušačku školu
sve smo učitelje znali
Božu i njegovu Milu, Pirlagić
i njegova Biljana
Brdar Slavko, istoričar
i njegova Milanka
Cvetan i njegova Milica
Mile i njegova Nada …
E, Ona nas je u nižim razredima učila
i mnogo čemu lepog naučila…pesmu
u lepom govorenju
i baletu i sletu i reljefu
Ti si nas u svemu bodrio
mi smo te slušale šta si govorio.
Bio si omiljen kod tvojih , učitelja i učiteljica kod nastavnika i nastavnica kod drugova i drugarica…
kod Zlatije, Bebije, i mnogih iz naših ulica
Imao si sve petice,
pevao, igrao, sportom se bavio.
O nama si uvek sve znao,
pa si nas čuvao, savetovao,
sa nama se ponosio ,
od svega nas sa roditeljima
štitio
za mišljenje nas o tvojoj glumi pitao
sa nama se dogovarao
nekada nas i pitao
što u sve drugom verujemo…
Ali, kada smo govorile
da ste nas dobrotom vi
vaspitali
onda si nas opet bodrio
da se ne menjamo
da iste ostanemo
Govorio si:
– Seke , budite to što jeste
pune ljubavi, radosti, iskrenosti
pune pesme, niko vam ništa kad sam ja uz vas , niko vam ništa nesme.
Ja ću uvek za vas tu biti,
sa mamom i tatom i nas troje o svemu ćemo se dogovoriti.
Verovali smo ti milo najmilije
i ti si nama , dovoljna je reč bila
da sve znaš šta je Majka mila govorila.
Otac je njenu reč poštovao
I nju je obožavao, mnogo voleo
njen odlazak Dragom Bogu
nije preboleo.
Majčine reči nam ponovio
i isto nam savetovao
Mami našoj na nabo, brzo je otišao.
Ostavili nam ljubav
da zajedno u ljubavi
bratski i sestrinski život živimo
i da se tebi Bratu a glumcu velikom divimo.
Da tvoje, naše, Nenu i decu, Nikolu Ivana, Ivu i Cecu kroz život pratimo
da sve što je lepo
sa njima kroz život
njihove, naše uspehe ljubavlju zlatimo.
Bilja i Ceca Zablaćanski, kao maturantkinje 1977. godine
MILI MOJ, ROĐENI NAŠ
TI SI I SADA TU
ŽIVOT ME NAUČIO
DA SVE ŠTO SI VOLEO
I NAS SESTRE SI NAUČIO
PA DECI SVO ZNANJE , S LJUBAVLJU PRENOSIMO
I TVOJOM PODRŠKOM
I DALJE ŽIVOTOM
ŽIVIMO
I VOLIMO TE BATO VEČNO
I VEČNO TI SE DIVIMO.
ZNAM DA NA NEBESKIM
ŽIVOTNIM DASKAMA
OPET NAJLEPŠE ULOGE ŽIVIŠ
I NAJLEPŠE APLAUZE ČUJEM
KAD KIŠA PLJUŠTI
KAD PTICE PEVAJU
KAD SUNCE GREJE
KAD DECA RASTU
KAD NEBO PLAVI
KAD SE LJUBAV LJUBAVLJU SMEJE
KAD JE SVE KO SAN
I MI TVOJI, NENA , TRI ZLATNA DEČAKA CECA I JA S LJUBAVLJU U SLOZI I ZDRAVLJU I ZA TEBE BATO ŽIVIMO, SVAKI TREN ŽIVOTA, SVAKI DAN OSTVARUJEMO NAŠ LEPI SAN…BZ
Voli Te tvoja seka Bilja
