Шапчани Александар Даниловић Крпица и Петар Ракић синоћ су упецали сома тешког преко 50 килограма и дугог близу два метра. Капиталца какав се ретко виђа на Сави, а још ређе упеца уз помоћ штапа, двојица спортских и страствених риболоваца намамили су на две глисте и дурдубак. Како и доликује часним поштоваоцима реке и рибе, свој улов одмах су вратили у Саву.
Тек када је на јутарњем сунцу засијала смеђе-сива боје различитих нијанси немани дуге 180 центиметара, пецароши су били свесни риболовачког подвига. Борба дуга око 40 минута на искрају иванданске вечери, Аца и Саша описују као доживљај за незаборав али и пример као се поштује и риба и река.
-Већ је почело да пада вече. Кад се закачио, одмах смо знали шта је, али нисмо веровали да је баш толики. Када је почео да нас вуче по Сави, било је неописиво. То је трајало око 40 минута. Ми смо покушавали да га извучемо на површину и да га уморимо, како бисмо га лакше савладали. Он нас је вукао по реци, али ми смо имели стрпљења и успели да га савладамо – прича Александар.
Са њим на чамцу те вечери био је и Петар Ракић, познати шабачки пецарош и поштовалац реке Саве.
-Ја сам пецао сам по целом свету, хватао сам и веће сомове и наравно увек враћао назад, али упецати на нашој реци оволику рибу, то је баш прави доживљај – прича Петар Ракић.
Већ је пао мрак када су га извукли на чамац, а још веће изненађење уследило је јутрос када су га измерили.
-Тројица су мерила, а вага је показала 48 килограма у тренутку када нисмо успели сасвим да га подигнемо од земље, што значи да тежак преко 50 килограма. Осећај је невероватан, али заиста неописив – прича Аца узбуђен због улова.
Александар каже да му је ово највећи, али и најдражи улов. Пре тога није ни веровао да овако нешто постоји.
-Овде је велики немар на реци. Људи убијају рибу струјом и био сам убеђен да су све потаманили. Нудили су нам да продамо, али ми смо решили да га вратимо у реку где смо га и упецали. Ми уживамо у риболову, није нам циљ да изловљавамо наш рибљи фонд, већ да га чувамо и штитимо – прича овај часни риболовац.
