Prošlog vikenda na ruže je mirisao ceo Lipolist jer je po trideseti put zaredom u ovom selu organizovan čuveni festival „Ruže Lipolista“. Desetak proizvođača iz ovog kraja, od kojih se neki uzgajanjem ovog plemenitog cveća bave skoro sedam decenija, dokazali su da ruže mogu biti naša privredna šansa, jer je to posao koji se radi s ljubavlju.
Čak i kada u poljoprivredi ne cvetaju ruže, kod Milana Topalovića sve zamiriše i ucveta. U godini kada su mnogi odustali ili smanjili proizvodnju, jer je stopiran izvoz u Rusiju, ostao je veran ruži, koju su započeli da gaje njegovi preci.
– Kad su loše godine, posle njih doći će bolje. A kad su dobre, očekujte da će biti i neke loše. Nije sve idealno u životu i nije uvek uspon. Mi radimo uvek istu proizvodnju, bez obzira na stanje na tržištu. Uvek se radi isto. Jer ako imate dobru situaciju na tržištu pa povećate proizvodnju, onda će se pojaviti velika količina ruža na tržištu i onda će padati cena – objašnjava poslovni princip Milan Topalović, vlasnik Rasadnika „Topalović“.
Sa istim optimizmom ova porodica od 1955. godine bavi se ružarstvom. Za skoro sedam decenija shvatili su da je za uspeh u ovom poslu potrebna ljubav, posvećenost i vera da se ne odustane u godinama kada baš i ne cvetaju ruže. To je ono što ih drži na vrhu.
– Kad počnu ruže da cvetaju ja sam ovde svaki dan bar po tri puta. To je meni zadovoljstvo, jedno uživanje. Ako će se ruža gledati kroz nešto na čemu ćete zaraditi pare, a nećete uživati u tome, onda ne treba ni da radite. Svi proizvođači po Srbiji, koje ja znam, vole ružu, i oni koji su odustali jer su imali gubitke, njima je žao. Kao da su izgubili deo svog života. Što se tiče saveta – svako treba da radi ono što voli, to je njegov izbor – priča ovaj čuveni uzgajivač cveća.
A izbor ljudi u Lipolistu je da gaje ruže. Sada su među većim proizvođačima u Srbiji, a njih desetak osvedočeni su čuvari tradicije. U znak zahvalnosti, ruži su posvetili i festival koji je ove godine napunio tri decenije postojanja.
– Mi smo rasadnik Marinković, godinama smo na festivalu. Oko 100.000 ruža svake godine se posadi, što godišnje da 200.000 ruža. Sve sadnice idu za Rusiju, ne bavimo se rezanim cvećem. Dve godine se proizvodi jedna sadnica, u proleće se sadi divlja, na leto se kalemi i tek naredne godine na jesen je spremna za prodaju – kaže Dragana Marinković iz Rasadnika „Marinković“.
Ovde izlažu i proizvođači rezanog cveta, među kojima je mladi Slobodan Džagić. Na dedovini u Zvezdu je podigao plastenik i započeo lep, ali težak posao. Od malena je bio naklonjen ovom cvetu, pa iz zadovoljstva i upornošću izgradio je biznis.
– Kao srednjoškolac još sam dolazio ovde na festival i dva puta sam pobeđivao na takmičenju u aranžiranju cveća. Nakon toga sam otvorio svoj rasadnik i već šestu ili sedmu godinu dolazim na Festival ruža. I uvek se trudim da budem prepoznatljiv jer je narod već naučio da će na našem štandu dobiti najbolje fotografije. Ove godine smo doneli neke novitete, zarezani cvet – imamo mnogocvetnicu koja je hit trenutno na tržištu, pošto se moj rasadnik bavi rezanim cvetom – priča Slobodan Džagić, vlasnik Rasadnika „Džagić“.
Festival „Ruže Lipolista” danas nije samo turistički, već i značajan privredni događaj, ali i motiv ovom selu da istraje u gajenju ruža, čak i kada godine nisu naklonjene ovoj proizvodnji.
