Jevrem Obrenović 1831. godine odlazi iz Šapca na novi posao u Beograd, međutim nasleđe i navike koje je ostavio Šapčanima za svojih 15 godina boravljenja ovde postali su trajni i nezamenljivi. Na razmeđi vekova Šabac dostiže svoj puni prosperitet. Grade se velelepne porodične kuće u centru grada, letnjikovci u okolini, a sve to sa primerenim stilom i ukusom koji je diktirala tadašnja Evropa. Drugu polovinu XIX veka u razvoju Šapca obeležio je njegov veoma ubrzani razvoj. Naročito je razvijena trgovina, javljaju se početni oblici industrijske proizvodnje, kao i tradicionalna poljoprivreda. Šabac se, uz Beograd i Kragujevac, definitivno utvrđuje kao jedan od najznačajnijih srpskih gradova. U urbanističkom smislu on takođe napreduje. Na prostorima nekadašnjih močvara koje se isušuju, niču nove stambene i poslovne zgrade. Sve više je Šapčana koji prihvataju modele života evropske civilizacije.
Gospodar Jevremova ulica
Šabac je jedan od prvih gradova u Srbiji gde su u kafanu, uglavnom nedeljom pre podne, sa svojim kavaljerima išle i dame, što je do tada bila samo muška privilegija a za ženu gotovo nezamisliva sramota. Početkom veka na ulicama se mogu videti već i po neki automobil i „velosiped“. Prve posleratne godine, kao i u celoj Jugoslaviji, obeležene su velikim poletom i entuzijazmom u izgradnji i obnovi ratom uništenih dobara. Neke navike su zadržane i do danas. Dve fotografije koje pokazuju šta čini vreme.
U Šapcu se nalazi pešačka zona sa okolnim objektima značajnim delima arhitekture
