Distrikt
Zanimljivosti

PRVI VOZ IZ ŠAPCA KRETAO SE BRZINOM BICIKLA

Tog 18. jula cela Loznica izašla je da dočeka voz. Tome je prethodila izgradnja pruge od Šapca do Banje Koviljače širine koloseka 0,76 metara i dužine 54 kilometra je započeta 28. avgusta 1906. godine, na stotu godišnjicu boja na Mišaru polaganjem kamena temeljca železničke stanice Šabac. Finansijer radova bio je Podrinski okrug koji je i osnovao Podrinsku okružnu železnicu (POŽ). Pruga je puštena u saobraćaj 18. jula 1910. godine. Voz se prugom kretao brzinom od 20 kilometara na čas i prevozio je putnike i stoku.

Železnička stanica Šabac tokom prve polovine 20. veka ( Foto: Javno vlasništvo://commons.wikimedia.org)

Nakon oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 1918. godine, odmah je obnovljen saobraćaj Podrinske okružne železnice. Na liniji Šabac—Banja Koviljača privremeni saobraćaj je uspostavljen 16. novembra 1918. godine, a redovan svakodnevni iz oba pravca tek 15. maja 1920. godine.

Cela Loznica izašla da dočeka voz

Te 1929. godine nakon formiranja Drinske banovine, Podrinska okružna železnica menja naziv u Železnica Drinske banovine. Inicijativa o premošćavanju Save kod Šapca i spajanju Srema i Mačve ispoljila godine se nakon ujedinjenja u Kraljevinu Srba Hrvata i Slovenaca, te je 1919. godine podnet i zahtev građana Šapca za izgradnju drumsko-železničkog mosta. Projekat mosta je izrađen 1922. godine, a izgradnja je započela naredne godine, da bi bio pušten drumski saobraćaj preko mosta između Klenka i Šapca 15. jula 1923. godine.

Stara železnička stanica

Železnički krak normalnog koloseka preko mosta do železničke stanice Šabac je postavljen tek 31. maja 1934. godine, kada je most i osveštan. Dana 3. juna iste godine preko mosta prelazi prvi šetni voz, a odmah nakon njega i dvorski voz koji dovozi u Šabac kralj Jugoslavije Aleksandara I Karađorđevića koji je otvorio redovni saobraćaj na pruzi Šabac—Ruma. Na pruzi normalnog koloseka od Rume do Šapca saobraćaj su obavljala Jugoslovenske državne železnice (JDŽ) pored Železnica Drinske banovine koje su obavljale saobraćaj na svojoj pruzi uzanog koloseka.

 

Svideo vam se tekst?