Dirljivo je i romantično svaki put kada Vera i Jovan Filipović iz Šapca gledaju snimak svoje “zlatne svadbe”. Prsten, torta, šampanjac i na kraju ples. Zabava za sve goste čije prijateljstvo su negovali skoro koliko i ljubav. Duže od pedeset leta. Taj novembar 1963. bio je hladan, pa je valjalo ugrejati godine koje slede. Oni su to mogli, jer su bili mladi. I ne samo to, bilo je dovoljno ljubavi za sve ono što će uslediti tokom narednih pet decenija.
“Kada smo se mi uzeli, nije bilo mogućnosti da napravimo svadbu kakvu smo mi želeli. Jovan je tada rekao da se ne sekiram i obećao da ćemo mi nama napraviti svadbu za 50 godina braka”, priča Vera.
Torta za pet decenija braka (Foto: J. Gubelić)
Tako je i bilo. Zakupili su restoran, pozvali prijatelje, muziku i organizovali slavlje. Pola veka zajedno valjalo je proslaviti. A tih 50 godina njima je proletelo za tren, uglavnom u ljubavi i pažnji. Bilo je i nesporazuma koje su olako rešavali.
“Bez tolerancije i razumevanja nema ničega, pa ni braka. Važno je poštovanje. Naravno, i kod nas je bilo uspona i padova, ali najvažnije je naučiti kako se rešavaju problemi. Posle svađe sledi mirenje, a onda se nastavlja dalje kroz život”, priča Jovan.
Ples (Foto: J. Gubelić)
To je ukratko recept za dug zajednički život. Riznica uspomena, prisećanja iz nekih davno prošlih vremena, ljubavi koje se pamte i poštovanje koje je ostalo. A kada su se upoznali, odmah su znali da će to biti ljubav za ceo život. Jedan susret na svadbi kod rođaka bio je dovoljan da shvate da žele da žive zajedno. Vera je imala tek 18, a Jovan 21 godinu.
“Ja se sećam da sam joj rekao: “Bićeš moja ili ničija!”. Tako je i bilo. Ona me je stegla za ruku i za mene je to bio signal da ćemo se uzeti. Kad smo se sreli na sledećoj svadbi, posle petnaest dana ona je “pobegla za mene”. Tog dana je trebalo da igram utakmicu u Krupnju, ali ja tada o tome nisam ni mislio”, priča Jovan, električar u penziji.
Sa svadbe, 1963. godine (Foto: J. Gubelić)
Vera je radila kao službenica u “Zorki”. U tom braku dobili su kćerku, a sada imaju dvoje unučadi i dvoje praunučadi.
“Ćerku smo školovali. Nije uvek bilo lako, ali smo se borili. Uz dogovor, sve je išlo lakše”, priča Vera.
Sa ćerkom Biljanom (Foto: J. Gubelić)
Ovog novembra napuniće 54 godine braka, a nadaju se da će zajedno doživeti i briljantsku svadbu.
“Kad bih ponovo imao priliku da biram, opet bih nju izabrao”, zaključuje Jovan.
Početak zajedničkog života (Foto: J. Gubelić)
Svi znaju šta znači „zlatna svadba“, ali nisu svi uspeli da je iskuse. Ali, kako se granica pomera, to nije razlog za očajavanje jer svaka godišnjica braka ima neki naziv. Prva je papirna, druga pamučna, treća kožna. Potom prelazimo na cvetnu, drvenu i gvozdenu. Niz se nastavlja:
Sedma – bakarna
Osma – bronzana
Deveta – zemljana
Deseta – aluminijumska
Jedanaesta – čelična
Dvanaesta – svilena
Trinaesta – čipkana
Četrnaesta – od slonovače
Petnaesta – kristalna
Dvadeseta – porcelanska
Dvadeset peta – srebrna
Trideseta – biserna
Četrdeseta – rubinska
Pedeseta – zlatna
Šezdeseta – briljantska
Sedamdeset peta – dijamantska
