Дистрикт
Друштво

ПОМАМА, НАВАЛА, БЛЕЈА – ЂУРЂЕВДАНСКЕ БИЉКЕ КОЈЕ ПРИВЛАЧЕ ЉУБАВ

Свети Георгије празник је који обилује обичајима и веровањима – од плетења венаца за здравље и напредак домаћинства, до скидања капије у дворишту вољене девојке као знак удварања и будућег венчања. А дан када се срећу зима и пролеће, кажу, прогнозира и лето и летину.

Свети Георгије на иконама представљен у војводском оделу, на коњу са којег копљем пробада аждају (Фото: Дистрикт)

Прави момци већ би током ноћи скинули капије са дворишта девојака за удају како би њиховим родитељима ставили до знања да су за њих заинтересовани. То се подразумевало пре три, четири деценије. Данас се само препричава, али и на тај начин чувамо од заборава ове обичаје.

– То је један леп и стари обичај, када су младићи скидали капије и тако стављали до знања родитељима да девојка те године мора изаћи из куће. А девојке су пре тога китиле капије, не би ли наговестиле момцима да су спремне за удају – каже етнолог-антрополог Сузана Лазаревић.

Ђурђевак, симбол Ђурђевдана (Фото: Дистрикт)

Али ту није крај веровањима на један од најрадоснијих пролећних празника. Биљке необичног назива симболизују настојање да се привуче љубав, а разни ритуали имају различите циљеве.

– Девојачка машта није имала границе у љубавним подухватима, тако да су брале и различито биље – рецимо помаму, навалу, блеју да би се момци за њима помамили, навалили на њих и блејали за њима. Девојке увече беру то цвеће, неке га стављају под јастук, неке се умивају водом у којој је цвеће прележало, не би ли пренеле лепоту цвећа на себе, тако да је различито и биље, а и обичаји – објашњава она.  

Свака биљка има одређену поруку (Фото: Дистрикт)

Традиционално се бере пролећно цвеће на данашњи дан за здравље, благостање и заштиту укућана. Свака биљка на празник једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру има одређену поруку.

– Уз ђурђевак, процветао је и божур, лепо је за декорацију, и селен је ту као заштитно биље, али оно што се задржало као обичај до данас, је то да се од лесковог прућа прави крст. И тај крст се ставља на капије, куће, помоћне објекте, како би домаћинство било заштићено од града и удара грома – каже.

Грана леске у облику крста за заштиту (Фото: Дистрикт)

И у Мачви се поштују обичаји, делом због веровања, или барем анегдотски.

– Пре пар година је забележено да је у једном мачванском селу један број домаћинстава остао без капија. Да ли се то неко нашалио, да ли се неко сетио тог старог обичаја, то не знам, али капије домаћинства се ките, свакако се задржао стари обичај – подсећа Сузана и додаје да је новина заправо у томе што више нема ко да бере биље, него да га они којима је до веровања набављају у тржницама, пијацама.

Ђурђевдан је празник који дели годину на два дела – од Ђурђевдана до Митровдана, па наш народ по времену на овај дан одређује какав ће бити наступајући период.  Добро је када падне киша, јер, верује се, биће родна година.                                                                                                                                                                                        

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима