Sveti Georgije praznik je koji obiluje običajima i verovanjima – od pletenja venaca za zdravlje i napredak domaćinstva, do skidanja kapije u dvorištu voljene devojke kao znak udvaranja i budućeg venčanja. A dan kada se sreću zima i proleće, kažu, prognozira i leto i letinu.
Pravi momci već bi tokom noći skinuli kapije sa dvorišta devojaka za udaju kako bi njihovim roditeljima stavili do znanja da su za njih zainteresovani. To se podrazumevalo pre tri, četiri decenije. Danas se samo prepričava, ali i na taj način čuvamo od zaborava ove običaje.
– To je jedan lep i stari običaj, kada su mladići skidali kapije i tako stavljali do znanja roditeljima da devojka te godine mora izaći iz kuće. A devojke su pre toga kitile kapije, ne bi li nagovestile momcima da su spremne za udaju – kaže etnolog-antropolog Suzana Lazarević.
Ali tu nije kraj verovanjima na jedan od najradosnijih prolećnih praznika. Biljke neobičnog naziva simbolizuju nastojanje da se privuče ljubav, a razni rituali imaju različite ciljeve.
– Devojačka mašta nije imala granice u ljubavnim poduhvatima, tako da su brale i različito bilje – recimo pomamu, navalu, bleju da bi se momci za njima pomamili, navalili na njih i blejali za njima. Devojke uveče beru to cveće, neke ga stavljaju pod jastuk, neke se umivaju vodom u kojoj je cveće preležalo, ne bi li prenele lepotu cveća na sebe, tako da je različito i bilje, a i običaji – objašnjava ona.
Tradicionalno se bere prolećno cveće na današnji dan za zdravlje, blagostanje i zaštitu ukućana. Svaka biljka na praznik jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru ima određenu poruku.
– Uz đurđevak, procvetao je i božur, lepo je za dekoraciju, i selen je tu kao zaštitno bilje, ali ono što se zadržalo kao običaj do danas, je to da se od leskovog pruća pravi krst. I taj krst se stavlja na kapije, kuće, pomoćne objekte, kako bi domaćinstvo bilo zaštićeno od grada i udara groma – kaže.
I u Mačvi se poštuju običaji, delom zbog verovanja, ili barem anegdotski.
– Pre par godina je zabeleženo da je u jednom mačvanskom selu jedan broj domaćinstava ostao bez kapija. Da li se to neko našalio, da li se neko setio tog starog običaja, to ne znam, ali kapije domaćinstva se kite, svakako se zadržao stari običaj – podseća Suzana i dodaje da je novina zapravo u tome što više nema ko da bere bilje, nego da ga oni kojima je do verovanja nabavljaju u tržnicama, pijacama.
Đurđevdan je praznik koji deli godinu na dva dela – od Đurđevdana do Mitrovdana, pa naš narod po vremenu na ovaj dan određuje kakav će biti nastupajući period. Dobro je kada padne kiša, jer, veruje se, biće rodna godina.
