Svake godine, pred Sajam šljiva u Osečini, stručni tim ocenjuje rakije po kojima je ovaj kraj poznat. Čuveni voćarski kraj, deo proizvodnje šljive prerađuje u rakiju, koja se izdvaja po kvalitetu.
Na pitanje šta je dobra šljivovica, najtačniji odgovor daće profesori koji senzorski ocenjuju kvalitet jakih alkoholnih pića. Ova metoda podrazumava degustaciju i ocenjivanje nekoliko parametara, a toliku su precizni da mogu da primete prisustvo šećera od samo nekoliko procenata, kao i druge dodatke koji utiču na boju, miris, ukus.
– Mi pijemo sa razumevanjem, šalimo se između sebe, to znači da znamo šta ćemo da pijemo, šta je kvalitetno – kaže dipl. inž. Ljubiša Stanković, stručni saradnik na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.
Znanje i ogromno iskustvo pomaže im da precizno znaju šta predmet cenzorne analize sadrži.
– Nas četvorica možemo sve da otkrijemo. Da li je dodata aroma, čak da li je aroma bila sveža, da li je bila bajata, možemo da otkrijemo dodatak šećera, do 1 odsto, preko toga, pa pravili bi se važni malo. Da li je dodavana strugotina, daščice, daske, kako mi često kažemo „daskara“, znači dodao nagorelu dasku u pačvu – šaljivo ilustruje postupke proizvođača dr Ninoslav Nikićević, profesor u penziji.
U Podgorini se svake godine, pred Sajam šljiva u Osečini ocenjuju rakije i najboljima dodeljuju priznanja.
– Boja i bistrina nose maksimalno po jedan poen, tipičnost dva poena, miris do šest poena, i ukus deset poena. Miris i ukus odlučuju da li će neki uzorak da dobije bronzanu, srebrnu, zlatnu ili veliku zlatnu medalju. Ja sam uveo naziv „ajukula“ kad dođe uzorak do 19 poena. Do 19.5, jednom u godinu dana par nas da, to je „ajkuletina“ – pojašnjava princip ocenjivanja dr Nikićević.
Ima je među srpskim brendom, ali je za stručnjake pitanje kako običan čovek da zna šta je dobra rakija.
– Na pitanje šta je dobra rakija, obično se kaže da je to ako vam se posle prve traži da popijete još jednu. Ako vam stvarno prija, organoleptički, ako osetite voće, u onom izvornom smislu ako probate neku kajsijevaču, kao da ste zagrizli kajsiju. Sve mora da bude diskretno, da prija, da nije prenaglašeno. Rakija ne sme da bude jaka, i mi smo pobornici toga da rakija treba da bude jačine između 40 do 45 odsto – navodi objašnjava dr Vele Tešević, redovni profesor na Hemijskom fakultetu.
Sve to zajedno utiče na kvalitet, ali i posledice po onog ko pije, zbog čega od nekih rakija, zaboli glava.
– Glava najviše bili od količine, ali glava boli i od onih jedinjenja koja ne smeju da se nađu u rakiji. To su pre svega jedinjenja koja ne smeju da se nađu u prvencu, a to je etil-acetat, metanol, acetaldehid, to su viši alkoholi. U tom smislu je tehnologija jako bitna –priča Tešević.
Srpska rakija posetala je deo kulturnog nasleđa čovečanstva, a po oceni profesora Ninoslava, već duže vreme nalazi se u visokom društvu.
– Šljivoprepečenica u trci sa francuskim konjakom, kome ja odajem dužno poštovanje, svaka čast, i određenim tipovima malt viskija. Znači, to je najsavršenije jako alkoholno piće na planeti – tvrdi profesor.
Alkohol konzumiraju uglavnom samo za potrebe naručioca, ili kako u šali kažu, piju samo kad im se plati. Za to je potrebno ogromno znanje i iskustvo koje im ne manjka, jer njihove senzorske analize gotovo da ne odstupaju od hemijskih.
Iz serijala NAJBOLJE IZ PODGORINE. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Osečina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
