„Ево ти још једне лепе слике. Брзак те поздравља, вели сасвим је заборавио да се наљутио на рузмарин. Уосталом, ево и он ће својим потписом потврдити. Поздрав свима и теби од маме и тајке, а и Брзака. Онај је рузмарин давно прецветао и осушио се. Ја сам на то давно заборавио. Много поздрава!” – пише Јанко Веселиновић кћерки Персиди 1903. године на разгледници из Врњачке бање. Исписане оригиналним рукописом, бањске и разгледнице из Земуна, откривају делић пишчевог односа са породицом и пријатељем Драгомиром Брзаком, са којим је стварао позоришне комаде с певањем „Опклада“ и „Ђидо“.
Разгледница из Врњачке бање којом се Јанко Веселиновић јавља ћерки – 1903. година (Извор: Међуопштински историјски архив)
Вредна документарна и мемоарска грађа у форми личних преписки, дописа, молби, жалби и осталих начина писаног комуницирања знаменитих личности из 19. и 20. века Шапчанима је у виду документарне изложбе била доступна и на градском тргу. Писма која сведоче о значајним појединостима из градске и националне историје, чувана су у различитим збиркама поклона и откупа, Шабачког суда, различитих грађанских удружења и осталим вредним архивским фондовима, а сада се, као вредна историјска грађа, чувају у Међуопштинском историјском архиву.
Писмо Милоша Обреновића жени Љубици – 4. март 1840. Херешт (Извор: Међуопштински историјски архив)
Документи, фотографије, портрети потписника писама, који су својим животом и делом већ постали део историје, или оних мање познатих, важни су за реконструкцију духа времена. Значајан историјски материјал из различитих извора саопштава занимљиве појединости у вези са особом која пише, као и са примаоцем писане поруке, а уједно даје и ширу слику одређених прилика из прошлости.
Молба краљице Наталије Народној скупштини (Извор: Међуопштински историјски архив)
Из епистоларних докумената, сагледавају се на нов начин поједини моменти из живота чланова династије Обреновић – из писама кнеза Милоша, Михаила, Јеврема Обреновића, краља Милана и краљице Наталије, а ту су и сведочанства о другим знаменитим личностима из претходна два века. Посебну целину чине писане поруке ратних заробљеника из Другог светског рата.
Краљица Наталија (Извор: Међуопштински историјски архив)
– Писма Стојана Новаковића, митрополита Михаила који је био и епископ шабачки, Јована Ристића, Томе Вучића Перишића, затим писма знаменитих Шапчана који су пуно учинили за друштвени и културни живот Шапца – Жике Поповића, Јанка Веселиновића, а ту су и писма ратних заробљеника из Другог светског рата, људи који су били у војсци Краљевине Југославије, послатих у војне логоре, а после логора слати на принудни рад. Они су писали својим породицама, јављали се да их обавесте да су живи, да су добро – наводи историчар Иван Досковић.
Разгледница из Земуна Јанка Веселиновића 1904. године (Извор: Међуопштински историјски архив)
Музеј преписке омогућио је увид у интимне детаље из живота владара.
– У питању је, рецимо, писмо Милоша Обреновића његовој жени Љубици из 1840. године у ком јавља да јој је послао писмо, да га преузме из цариградске поште и да је са здрављем добро, али да му очи нису здраве и да их мора што пре лечити, затим преписка између Јеврема и Михаила из времена када Михаило треба да постане владар, молба краљице Наталије Народној скупштини у којој тражи да јој се помогне враћање сина или да га чешће виђа – издваја историчар.
Веселиновићеви поздрави кћерки (Извор: Међуопштински историјски архив)
У једном од ових докумената је жалба из 1832. године, коју је Јеврем Обреновић послао шабачком Суду. У њој протестује да му се „неки Тоша“ меша у договорена упутства која је издао свим кметовима у вези са израдом ограде на црквеној порти и вратима куда ће пролазити владика. Затим, ту је оригиналним рукописом краља Милана исписан говор којим се обратио народним посланицима у Великој народној скупштини поводом рата са Турском 1876. године и склапања мировног уговора.
Жалба Јеврема Обреновића (Извор: Међуопштински историјски архив)
Интересантна су писма Стојана Новаковића у којима пише Владану Ђорђевићу о посети краља Александра Бечу, тешкоћама које има са банкама око зајма, затим о питању признавања српске народности у Турској и многа друга.
Из серијала „ШАБАЦ – ОД МАЛОГ ПАРИЗА ДО ЧИВИЈАШКЕ РЕПУБЛИКЕ”. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
