Još 13. jula, kada je Šabačka bolnica, zbog velikog broja zaraženih, pretvorena u kovid opštu bolnicu, postalo je jasno da će medicinari u ovom gradu podneti najveći teret u borbi protiv aktuelnog virusa. Oni ovo leto provode u skafanderima i ne misle o odmoru, jer svakodnevno brinu o pacijentima iz celog okruga. Složni u nameri da ovu borbu, zajedno sa onima čiji životi od njih zavise, izguraju do kraja, šabački heroji u belom rade kao jedan.
Osmeh ne izostaje (Foto: privatna arhiva)
Složno, profesionalno i odgovorno, bez obzira na godine staža, rizik i pitanje ko ih čeka kući, ovi ljudi iz dana u dan podižu elan pacijentima i jedni drugima.
– Imam potrebu da kažem da sam ponosna na sebe i na svoje kolege. U ovom trenutku smo svi angažovani podjednako i bez izuzetka svi radimo dan i noć pod punom opremom, sa punim kapacitetom obolelih od Kovida-19. Ujedinjene iz svih službi, kako starije koleginice, od 60-ak pa i više godina, tako i mlade i one koje kod kuće imaju malu decu. Odgovorne, profesionalne i složne! – napisala je na svom Fejsbuk profilu medicinska sestra Jasmina Vereš, koja mesec dana radi u crvenoj zoni na Grudnom odeljenju Opšte bolnice.
U jednoj smeni sedmoro tehničara ima zadatak da na oku drži 120 pacijenata i svakom pruži adekvatnu negu, koja je u ovim trenucima od presudnog značaja. U svom radnom veku suočavali su se sa svim i svačim, ali po prvi put sa ovakvom pošasti.
– Radila sam 15 godina na ortopediji i 6 na urgentnom prijemu, gde sam imala razne ozbiljne slučajeve – saobraćajke, trovanja, prelome, povrede, svašta. Međutim, pacijenti su prilično uplašeni jer i oni, kao i mi, prvi put susreću se sa ovim virusom, nije prijatno, nepoznato je, nije svejedno nikome. Oni primaju dosta terapija, jer konstantno imaju temperaturu i svi su uglavnom na kiseoniku – priča sestra kroz šta prolaze oboleli.
– Prilazimo im da bi osetili podršku. Bitno je da vide da smo im oslonac, svi nam se zahvaljuju, vide koliko radimo i kako – priča.
Posle četiri sata u rukavicama (Foto: privatna arhiva)
A mnogi im čestitaju što po letnjim temperaturama celu smenu provode pod punom zaštitnom opremom.
– Dvoje rukavice, kape, duple maske, kaljače, komlet čitav, kad to obučemo ostavljamo sve po strani, ulazimo na odeljenje i naredne sate ne pijemo vodu, ne jedemo, ne idemo u toalet, i sve tako dok se ne podele terapije i ne urade snimci i analize pacijenata, dok traje svaki kontakt sa njima. Kad krenemo sa odeljenja, sve skidamo, idemo pravo u kupatilo, tuširamo se i peremo kosu i tako svaki dan – kaže, jer su u najboljem slučaju slobodni „od jutra do sutra“.
Ove dane pamtiće po solidarnosti (Foto: privatna arhiva)
Nada se nazire u smanjenom broju zaraženih, a do tada imaju jedni druge.
– Svojim kolegama sam prezadovoljna. U timovima sa svih odeljenja, koleginice koje imaju malu decu rade svaki dan, i koleginice koje imaju po 60 godina i na neki način spadaju u ugroženu grupu. I mladi i stari, svi radimo, ponosna sam na njih jer smo odličan tim. I oni koji bi otvorili bolovanje ne rade to upravo zbog solidarnosti prema kolegama i pacijentima. Iako smo svi umorni i psihički je veliki pritisak, držimo se jedni drugih – kaže Jasmina Vereš.
A kada sve ovo prođe, medicinski radnici Šapca pamtiće 2020. godinu po izuzetnoj kolegijalnosti i humanosti, koju su pokazali prema svojim sugrađanima.
