Дистрикт
Друштво

ОДГАЈИЛА ГЉИВУ ЗА ГИНИСА ПРЕЧНИКА 35 ЦМ, ТЕШКУ ПРЕКО КИЛОГРАМ

За буковаче кажу да могу да замене месо. Баш ове гљиве освојиле су Слађану Андрић из Прњавора код Шапца па је одлучила да их узгаја. Данас је то додатни извор прихода за породицу, а ускоро намеравају да отворе још један погон.

Сасвим случајно започела производњу

Начичкане на џакове пуне сламе буковаче су већ спремне за брање. Тако је у мини погону Слађане Андрић. Туристички техничар без искуства, али са довољно храбрости, упустила се у ову авантуру.

-Ми смо имали ову зграду на располагању. Користили смо је као магацин. Онда смо нешто тако претраживала размишљајући шта би могло да се ради и искористи тај простор, а уједно и ја, пошто сам кући и немам обавеза других, да имам неки посао – присећа се Слађана Андрић.

Данас производи џиновске буковаче

Онда се пријавила на обуку за узгој буковача, не слутећи да ће то бити њен посао.
-Ту сам научила како и ја да засадим џакове и да их производим од самог почетка. Ове џакове што ми имамо, то смо ми произвели. Ми смо набавили сламу и припремили цео процес – објашњава.

Супруг јој је главна подршка

Данас су то прави букети на џаковима пуним сламе.
-Ово су гроздови. На неким местима изађу као грозд, а негде изађе као јединка, а она нарасте баш огромна. Ове већ морају мало да направе себи простор, па не могу да буду велике. Овде ће да буде грозд, а разлика је јер су ове у четвртом турнусу, а ове су у другом – прича.

Прозвела је гљиве за Гиниса

Од марта до данас прикључила се цела породица, јер треба припремити сламу, исецкати, опрати у поштовати све кораке у процесу производње буковача.

-Када их оперем, а перемо их све док вода не буде чиста, онда их одлажемо у каце где стоје 24 сата. После тога вадимо на овај сто, затим доносимо семе мицелијума, и ту добро све измешамо. Онда пакујемо у калупе које смо ми сами осмислили, и добро притиснемо. Затим носимо у други објекат – прича Никола Андрић.

Све се ради по фазама

То се зове инкубација, где бораве посебним условима.
-Ту стоје 21 дан у мраку, без вентилације, а након 21 дан, када побеле џакови, пребацујемо их у просторију где имамо вентилацију и где су услови контролисани. Ту је влажност просторије око 80% и оне доживљавају стрес. То се догађа и у природи. После два три до дана оне крећу да се развијају. Полако почињу да се показују ти ситни гроздови, а седми дан од уношења у ову просторију оне почињу да рађају – објашњава Слађа.

Занимљив посао и солидна зарада

Код Слађе тако рађају да она има ту привилегију да је производи џиновске буковаче.
-Имала сам букет буковача који је био тежак 2 кг и 300 грама, а имала сам једну печурку чији пречник је био око 35 цм и она је била тешка и килограм и 200 грама – прича.
Узгој печурака одвија се у оквиру плаве економије јер отпад из претходне производње користи као сировину. Тренутно има три тоне супстрата а захваљујући аустријској развојној Агенцији ускоро производњу проширују за још толико у новом објекту коју опремају.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима