Za bukovače kažu da mogu da zamene meso. Baš ove gljive osvojile su Slađanu Andrić iz Prnjavora kod Šapca pa je odlučila da ih uzgaja. Danas je to dodatni izvor prihoda za porodicu, a uskoro nameravaju da otvore još jedan pogon.
Načičkane na džakove pune slame bukovače su već spremne za branje. Tako je u mini pogonu Slađane Andrić. Turistički tehničar bez iskustva, ali sa dovoljno hrabrosti, upustila se u ovu avanturu.
-Mi smo imali ovu zgradu na raspolaganju. Koristili smo je kao magacin. Onda smo nešto tako pretraživala razmišljajući šta bi moglo da se radi i iskoristi taj prostor, a ujedno i ja, pošto sam kući i nemam obaveza drugih, da imam neki posao – priseća se Slađana Andrić.
Onda se prijavila na obuku za uzgoj bukovača, ne sluteći da će to biti njen posao.
-Tu sam naučila kako i ja da zasadim džakove i da ih proizvodim od samog početka. Ove džakove što mi imamo, to smo mi proizveli. Mi smo nabavili slamu i pripremili ceo proces – objašnjava.
Danas su to pravi buketi na džakovima punim slame.
-Ovo su grozdovi. Na nekim mestima izađu kao grozd, a negde izađe kao jedinka, a ona naraste baš ogromna. Ove već moraju malo da naprave sebi prostor, pa ne mogu da budu velike. Ovde će da bude grozd, a razlika je jer su ove u četvrtom turnusu, a ove su u drugom – priča.
Od marta do danas priključila se cela porodica, jer treba pripremiti slamu, iseckati, oprati u poštovati sve korake u procesu proizvodnje bukovača.
-Kada ih operem, a peremo ih sve dok voda ne bude čista, onda ih odlažemo u kace gde stoje 24 sata. Posle toga vadimo na ovaj sto, zatim donosimo seme micelijuma, i tu dobro sve izmešamo. Onda pakujemo u kalupe koje smo mi sami osmislili, i dobro pritisnemo. Zatim nosimo u drugi objekat – priča Nikola Andrić.
To se zove inkubacija, gde borave posebnim uslovima.
-Tu stoje 21 dan u mraku, bez ventilacije, a nakon 21 dan, kada pobele džakovi, prebacujemo ih u prostoriju gde imamo ventilaciju i gde su uslovi kontrolisani. Tu je vlažnost prostorije oko 80% i one doživljavaju stres. To se događa i u prirodi. Posle dva tri do dana one kreću da se razvijaju. Polako počinju da se pokazuju ti sitni grozdovi, a sedmi dan od unošenja u ovu prostoriju one počinju da rađaju – objašnjava Slađa.
Kod Slađe tako rađaju da ona ima tu privilegiju da je proizvodi džinovske bukovače.
-Imala sam buket bukovača koji je bio težak 2 kg i 300 grama, a imala sam jednu pečurku čiji prečnik je bio oko 35 cm i ona je bila teška i kilogram i 200 grama – priča.
Uzgoj pečuraka odvija se u okviru plave ekonomije jer otpad iz prethodne proizvodnje koristi kao sirovinu. Trenutno ima tri tone supstrata a zahvaljujući austrijskoj razvojnoj Agenciji uskoro proizvodnju proširuju za još toliko u novom objektu koju opremaju.
