Дан Републике, некада највећи празник СФР Југославије, не бледи у сећању оних који су тога дана полагали заклетву, носили плаве капе и црвене мараме, ишли на одмор за нерадне дане. Дан Републике – 29. новембар слављен је готово шест деценија као државни празник бивше југословенске федерације, а званично је укинут после више од десет година од распада те заједнице – новембра 2002.
Савез пионира Југославије био је први корак у идеолошком обликовању младих генерације
Дан Републике, 29. новембар обележавао је годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а, када је у Јајцу донета одлука о федералном устројству државе, а годинама је био повод за дружење, нерадне дане, школске приредбе, црвене мараме првака и “свињокољ”.
Ђаци прваци су добијали црвене пионирске мараме на празник социјалистичке Југославије.
Тог 29. новембра 1943. постављени темељи СФРЈ
Након завршетка рата, 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ – прослављао се два нерадна дана уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, дељење ордења, почасне плотуне…
Са распадом СФРЈ, престало се са обележавањем Дана Републике у свим републикама некадашње заједничке државе осим у Србији. Дан Републике остао је званични празник у Савезној Републици Југославији све до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.
Празник није преживео распад СФРЈ ни у једној републици некадашње заједничке државе осим у Србији, гдје је укинут тек 2002.
До 1997. године 29. новембар је, заправо, слављен као дан сећања на Друго заседање АВНОЈ-а, али је тада и сам датум морао да се прилагоди новонасталим државним околностима, па је почео да се празнује као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република. Та замена настала је као израз критике да је СРЈ наставила да обележава празник непостојеће државе – федерације шест република – која се распала давне 1991.
