За Шапчанина Љубомира Јеличића године не представљају ограничавајући фактор. Пропливао је у бари дубине појаса, у 47-ој почео да плива маратон, а у 53-ој у Америци постао светски првак у својој категорији. Сада се у осмој деценији припрема да исплива стазу дугу 19 километара на Међународном маратону „Јарак – Шабац“, који ће у августу 2019. године обележити пола века постојања.
Спрема се за 19 километара, који му претходе (Фото: Ј. Губелић)
Плива од своје пете године, а светску славу стекао је закорачивши у шесту деценију. У животном добу, када многи већ размишљају о пензији, овај бивши инжењер из хобија на таласима осваја сребро на Међународном пливачком маратону на Сицилији 1999. и тиме започиње низ спортских успеха. Упорност и љубав према води учинили су да време ради у његову корист. У јуну је напунио 71 годину, а, како каже, осећа се као дечкић.
У петој деценији први пут пливао шабачки маратон (Фото: Ј. Губелић)
Љубомир у базену свакодневно вредно вежба за свој циљ – после шеснаестогодишње паузе учествоваће на Међународном пливачком маратону „Јарак-Шабац“, који је прву пут пливао са 47 година. Верује дугогодишњем пливачком искуству, а неопходну кондицију плански побољшава.
„Док не достигнем неких 300 дужина, то је око 2 сата пливања, односно 6 километара кад на базену отпливам, онда ћу бити сигуран да ћу отпливати Маратон „Јарак-Шабац“. То је 19 километара“, каже Љубомир Јеличић.
С годинама, и изазови су већи (Фото: Ј. Губелић)
На питање како успева да преплива невероватних 19 километара у својим годинама, одговара са младалачким самопоуздањем у гласу, како се и осећа.
„Пливање не познаје године“, објашњава, а спрема се да нам то и докаже.
Са том девизом у 52-ој години понео је сребрно одличје на Међународном пливачком маратону у Палерму на Сицилији. Већ наредне године, захваљујући хобију у ком је био више него успешан, Јеличић, је стигао до Хаваја. После бомбардовања био је наш први спортиста који се такмичио у Америци где је на чувеном мастерс Светском купу у Хонолулу у својој категорији постао шампион планете. Одмах затим на Светском пливачком првенству у Суботици, Јеличић осваја чак четири медаље.
И државни и светски првак (Фото: Ј. Губелић)
Пропливао је у банатском Великом Селу са пет година, и то у оближњој бари.
„То је бара која је била дубине до појаса. Знао сам да пливам, али да одредим дужину, колико могу да отпливам и да се вратим до обале. Шта је био проблем – научио сам у плићаку да пливам и нисам знао шта значи ако станем, да ћу да се утопим. А 1975. је у Шапцу отворен градски базен и ја сам тек на базену тај пловак савладао“, сећа се почетака.
Тада је имао 28 година. Редовно се доказивао и у вожњи брзих чамаца, а причу о пливачком маратону у Шапцу овековечио је на 700 страна у књизи „На таласима сећања“.Тако историју чува од заборава, а нас учи да године нису ограничење, већ мотив да их успоримо.
