Мирис свеже печеног хлеба, шкрипа старих дрвених врата и тишина коју прекида само цвркут птица – тако почиње прича у једној мачванској авлији која не чува само успомене, већ их свакодневно изнова оживљава.
Усред мачванске равнице, на раскршћу путева који воде ка Шапцу, Богатићу, Сремској Митровици, Лозници и Бијељини, већ седам година незаобилазно место за уживање представља Етно парк „Авлија“ у центру села Глушци.
Породица Дамњановић направила је од некадашњег етно имања праву природну оазу, у којој се служи искључиво оно што произведу и припреме њихове руке – од њиве до трпезе, без пречица.
– Имање смо купили 2018. године, а већ 2019. почели да га уређујемо по сопственој замисли. Није било лако на почетку – били смо сами. Али смо велика породица, имам два брата и сестру, и свако је преузео свој део посла. Најважније нам је било да храна буде квалитетна, јер ми сами волимо добро да једемо и да угостимо људе како треба. Зато се трудимо да све што видите овде буде домаће – каже Јована Теодоровић, која на имању ради од јутра до мрака.
Вредни и посвећени, најмлађи чланови породице активно су укључени у посао. Све што се овде проба и осети – резултат је њиховог рада, стрпљења и породичне слоге која се, како кажу, најбоље види управо за трпезом.
На сопственој фарми узгајају овце и аутохтону расу свиња – моравку, а на њивама и у пластеницима производе поврће. Зато је „Крчма Лазарева“ препознатљива по традиционалном мачванском менију, који не нуди само храну, већ и укус детињства.
Поред домаћих куваних јела и ракије из сопствене производње, гости могу да пробају и помало заборављене укусе – сокове од малине и купине, сарму, пуњене паприке, пребранац, гулаш и јела испод сача. На столу, прекривеном везеним столњаком, централно место заузимају јела која миришу на недељни ручак код баке.
– Имамо своју фарму оваца и домаћих свиња, а поврће производимо на великој парцели у оквиру имања. Трудимо се да заокружимо читав процес – од производње до трпезе. Није лако, захтева много рада и улагања, али не одустајемо – објашњава Јована.
На пола хектара пажљиво осмишљеног простора оживљен је дух старине. Међу крошњама столетних стабала за посетиоце тек почиње уживање. Пространа авлија обухвата конаке за преноћиште, сталну музејску поставку и реплике аутентичног мачванског дворишта. Куће старе и до два века обновљене су и прилагођене савременом госту, па овде прошлост и садашњост живе једна поред друге.
– Гости препознају мир који овде влада и домаћу храну. Волимо лепе детаље, али још више волимо да на столу буде оно право. Мачвански листићи имају посебно место код нас – додаје Јована.
Посебан утисак остављају и поруке уклесане у дрво, које подсећају на корене и идентитет. Дрвени и ковани детаљи, везени столњаци и ћилими причају причу о некадашњем животу, док музејска поставка верно приказује старо мачванско домаћинство.
Током празника, „Авлија“ постаје још живља.
– Организујемо радионице за децу за Ускрс, Први мај и друге празнике. Двориште буде пуно деце, смеха и мириса хране. Тада кувамо напољу, спремамо специјалитете и све некако добије посебну топлину – каже Јована.
Овде се не долази само да би се јело, већ да би се успорило. Да се подсетимо како изгледају укуси, мириси и живот који не жури.
И можда баш зато „Авлија“ није само место – већ осећај коме се људи изнова враћају.
