Slobodanu Džagiću (23) u pravom smislu reči “cvetaju ruže”. Tako je već dve godine. Po završetku Srednje poljoprivredne škole u Šapcu, smer hortikultura, odlučio je da se posveti zanatu za koji se obrazovao, verujući da to može biti unosan biznis. Iskoristio je ideju vodilju, komad zemlje svog pradede, u selu Zvezd, i danas od ovog posla pristojno živi.
“Iako već treća generacija u mojoj porodici živi u gradu, ja sam voleo selo i još kao dečak zamišljao sam kako ću se jednog dana vratiti ovde, gde je moj pradeda, poznati kalemar u Posavotamnavi proizvodio voćne sadnice šljiva, krušaka, trešanja, kajsija, dunja i oraha. Oduvek sam voleo da sređujem dvorište, vodim brigu oko cveća i biljaka i intuitivno sam osećao da tako nešto može biti moje zanimanje. Tata je želeo da nastavim tapetariju, ali mene je privlačio posao u prirodi, na otvorenom”, priča Slobodan, sada već uspešan ružar.
Buba okićena ružama (Foto: privatna arhiva)
Potvrde da je ovo posao za njega dobijao je na svakom takmičenju. U drugoj godini srednje škole na republičkom takmičenju održanom na Svetosavskom saboru mladih poljoprivrednika Srbije osvojio je drugo mesto, pobedio na Sajmu cveća “Novosadsko proleće” a čak dva puta proglašavan je pobednikom na Festivalu “Ruže Lipolista”. Po završetku srednje škole upisao je fakultet, ali je ubrzo odlučio da se vrati zemlji i iz nje iznedri najlepše ruže. Prednost je bila slaba konkurencija, ali i nedostatak savremenih zasada.
“Sećam se da sam se vraćao iz berbe malina kako bih zaradio novac za more. Komšinica, čija prodica je ranije gajila ruže, videvši kako sam izgoreo od sunca, pozvala me u svoje dvorište i posavetovala. Objasnila mi je da može biti isplativo gajenje rezanih ruža. Ja sam iskoristio taj trenutak i podigao dva plastenika znajući da samo tako mogu dobiti vrhunski kvalitet. Kada su ruže u plasteniku, one su zaštićene od kiše i vetra. Deluju odnegovano i imaju duže drške. Ta roba ima svog kupca i kod takve proizvodnje nema velikog škarta”, objašnjava.
Slobodanov rasadnik (Foto: privatna arhiva)
Idealan prostor bila je pradedovina. Malo imanje sa starom okućnicom i parče seoske zemlje kome je korov uveliko pretio sa svih strana, ubrzo je procvetalo.
“U prvoj godini zasadio sam 1.300 sadnica. Ubrzo sam proširio, tako da sada imam 3.300 sadnica koje režem. Početkom ove godine zasadio sam još 3.000 koje ću uskoro kalemiti, kako bih dogodine imao 6.300”, objašnjava.
Snabdeva Šabac i Rumu, a planira da proširi tržište na Sremsku Mitrovicu, Loznicu i Beograd.
Slobodanovi buketi (Foto: privatna arhiva)
“Vetar u leđa” mladom ružaru bio je Milan Topalović iz Lipolista, iskusan proizvođač. U njegovom ružičnjaku cveta oko dve stotine hiljada pupoljaka koje neguje već treća generacija. Šest hektara obrađuje za ovu namenu da bi svake godine imao proizvodnju. Posao lep kao ruža, a trnovit kao njen trn, dovoljan je da usreći njih, ali i one kojima ih prodaju.
„Mi dobijamo dosta mejlova u kojima nam šalju fotografije ruža dve tri godine posle isporuke sadnica. Oduševljeni su i vrlo zahvalni. To je velika sreća za relativno malo novca. Jednostavno, imaju lepotu od maja do novembra“, kaže Milan Topalović.
Kod Milana u ružičnjaku (Foto: J. Gubelić)
Glavno tržište im je Rusija, gde izvoze polovinu proizvodnje. Ostatak ide u bivše jugoslovenske republike, Poljsku i druge evropske zemlje. Ne poljima u ovom kraju ima oko 300 različitih sorti. Nestvarnih kolorita ruže govore bojama, a svaka od njih ima određeno značenje.
Crvena predstavlja najuniverzalniji simbol ljubavi. Žuta znači prijateljstvo, radost i zadovoljstvo. Roze je simbol zahvalnosti i uvažavanja, a bela predstavlja čistotu i duhovnost. Narandžasta ruža označava strast a ljubičasta – ljubav na prvi pogled. I tako od najsvetlijih, do najtamnijih nijansi.
„Ako je crvena, i ako je još mirisna, onda je pun pogodak. Na drugom mestu po potražnji uglavnom su žute. Traže se šatirane, roze, bele i druge boje. Za njih je uglavnom potražnja ista. Postoje i crne. Pupoljci su crni, poput Barkarole, Švarc Madone i slično. Kasnije, kada se pupoljok otvori, one su tamno kadifasto-crvene“, objašnjava proizvođač iz Lipolista.
Lipolist – selo gde cvetaju najlepše ruže (Foto: J. Gubelić)
Teško je naći cvet sa toliko glamura ili simbolike kao ruža. Kraljica cveća odmor je za oči, ali i dušu. Gotovo da ne postoji greh koji se ne može iskupiti ružama. Nekada je dovoljna jedna, a ponekad ceo buket.
“Ta priča sa “101 ružom” kod moje žene, koja sa mnom radi u ružičnjaku, ne pali. Kod drugih žena možda”, priča kroz smeh Goran Mijailović, predsenik Udruženja “Ruže Lipolista” i jedan od proizvođača ruža.
Da bi se odužili ružama, u ovom selu održava se Festival “Ruže Lipolista” koji je prerastao u jednu od najuspešnijih manifestacija.
