Mileta Kuzmanović iz Šapca priprema se da bere voće. I tu ne bi ništa bilo neobično, da nisu u pitanju kivi i limun, i to sibirski. Sadnice su sada dostigle pun rod, pa kada je dobra godine, višak kivija završi i u rakiji.
Kivi je posadio, pre svega, da mu pravi hlad, ne sluteći da će nakon nekoliko godina početi da ubira i rod.
– Povod je bio hladovina koju stvara zahvaljujući ogromnoj količini lista koju vegetira, a suština je da se ipak od njega dobija kvalitetan zdrav plod. Nemaju prirodnih neprijatelja ni list ni sam plod. Rashladim se preko leta, a preko zime imam šta da pojedem – kaže Hadži Mileta Kuzmanović.
Ove godine to je oko 100 kilograma, pa pretekne i za prijatelje. Sadnice ovog egzotičnog voća, koje poreklo vodi iz daleke Kine, gde raste u dolini reka, Mileta je dobio iz okoline Trstenika, a kod nas ih je nemoguće gajiti, osim u posebnim uslovima. Ušuškane između dve kuću, dobro podnose niske temperature, i ne zahtevaju nikakvo ulaganje, osim orezivanja i čišćenja lišća u jesen.
– Sadnice su stare oko 15–16 godina. Ima samo jedno stablo oprašivača, a ovo ostalo su sve vodeće sorte, to jest sorte koje rađaju i donose plod. Zapravo, jedna muška, a ostalo su ženske biljke. Takva mu je priroda – sve što procveta, to i rodi – objašnjava Šapčanin.
Tako Mileta jača imunitet, a uz pomoć druge voćke koja mu takođe uspeva, reguliše trigliceride.
– Dobio sam sorte koje uspevaju u Sibiru – takozvani sibirski limun, koji po nekom verovanju, rastapa trigliceride, a ima sedam puta više vitamina c od običnog limuna – pokazuje Mileta ovu neobičnu biljku u svojoj bašti, za koju kaže da ima pomalo neprijatan miris, ali je zato izuzetno zdrava.
Ovih dana ubira plodove koji su retkost za ovo područje. Istina, za pun rod trebalo je mnogo godina i strpljenja, ali je vredelo čekati kaže.
Zbog mineralnih materija, gvožđa, proteina i ugljenih hidrata kivi nazivaju „plod zdravlja“. Prvi cvetovi pojavljuju se u maju, a zatim se formiraju plodovi. Bere se u septembru, a kasnije dozreva u podrumu. Ukoliko se drže na hladnom, plodovi mogu da se jedu do maja. Tipično za ovo voće je lako održavanje, bez prskanja i đubrenja, ali zahteva mediteransku klimu, gde se prosečne temperature kreću od 14 do 15 stepeni.
