Милета Кузмановић из Шапца припрема се да бере воће. И ту не би ништа било необично, да нису у питању киви и лимун, и то сибирски. Саднице су сада достигле пун род, па када је добра године, вишак кивија заврши и у ракији.
Киви је посадио, пре свега, да му прави хлад, не слутећи да ће након неколико година почети да убира и род.
– Повод је био хладовина коју ствара захваљујући огромној количини листа коју вегетира, а суштина је да се ипак од њега добија квалитетан здрав плод. Немају природних непријатеља ни лист ни сам плод. Расхладим се преко лета, а преко зиме имам шта да поједем – каже Хаџи Милета Кузмановић.
Ове године то је око 100 килограма, па претекне и за пријатеље. Саднице овог егзотичног воћа, које порекло води из далеке Кине, где расте у долини река, Милета је добио из околине Трстеника, а код нас их је немогуће гајити, осим у посебним условима. Ушушкане између две кућу, добро подносе ниске температуре, и не захтевају никакво улагање, осим орезивања и чишћења лишћа у јесен.
– Саднице су старе око 15–16 година. Има само једно стабло опрашивача, а ово остало су све водеће сорте, то јест сорте које рађају и доносе плод. Заправо, једна мушка, а остало су женске биљке. Таква му је природа – све што процвета, то и роди – објашњава Шапчанин.
Тако Милета јача имунитет, а уз помоћ друге воћке која му такође успева, регулише триглицериде.
– Добио сам сорте које успевају у Сибиру – такозвани сибирски лимун, који по неком веровању, растапа триглицериде, а има седам пута више витамина ц од обичног лимуна – показује Милета ову необичну биљку у својој башти, за коју каже да има помало непријатан мирис, али је зато изузетно здрава.
Ових дана убира плодове који су реткост за ово подручје. Истина, за пун род требало је много година и стрпљења, али је вредело чекати каже.
Због минералних материја, гвожђа, протеина и угљених хидрата киви називају „плод здравља“. Први цветови појављују се у мају, а затим се формирају плодови. Бере се у септембру, а касније дозрева у подруму. Уколико се држе на хладном, плодови могу да се једу до маја. Типично за ово воће је лако одржавање, без прскања и ђубрења, али захтева медитеранску климу, где се просечне температуре крећу од 14 до 15 степени.