Distrikt
Društvo

KIVI I SIBIRSKI LIMUN SAZRELI NA ŠABAČKOM SUNCU

Mileta Kuzmanović iz Šapca priprema se da bere voće. I tu ne bi ništa bilo neobično, da nisu u pitanju kivi i limun, i to sibirski. Sadnice su sada dostigle pun rod, pa kada je dobra godine, višak kivija završi i u rakiji.

Mileta u svom dvorištu (Foto: Distrikt)

Kivi je posadio, pre svega,  da mu pravi hlad, ne sluteći da će nakon nekoliko godina početi da ubira i rod.

– Povod je bio hladovina koju stvara zahvaljujući ogromnoj količini lista koju vegetira, a suština je da se ipak od njega dobija kvalitetan zdrav plod. Nemaju prirodnih neprijatelja ni list ni sam plod. Rashladim se preko leta, a preko zime imam šta da pojedem – kaže Hadži Mileta Kuzmanović.

Iz godine u godinu sve je veći rod (Foto: Distrikt)

Ove godine to je oko 100 kilograma, pa pretekne i za prijatelje. Sadnice ovog egzotičnog voća, koje poreklo vodi iz daleke Kine, gde raste u dolini reka, Mileta je dobio iz okoline Trstenika, a kod nas ih je nemoguće gajiti, osim u posebnim uslovima. Ušuškane između dve kuću, dobro podnose niske temperature, i ne zahtevaju nikakvo ulaganje, osim orezivanja i čišćenja lišća u jesen.

– Sadnice su stare oko 15–16 godina. Ima samo jedno stablo oprašivača, a ovo ostalo su sve vodeće sorte, to jest sorte koje rađaju i donose plod. Zapravo, jedna muška, a ostalo su ženske biljke. Takva mu je priroda – sve što procveta, to i rodi – objašnjava Šapčanin.

Ima i za goste (Foto: Distrikt)

Tako Mileta jača imunitet, a uz pomoć druge voćke koja mu takođe uspeva, reguliše trigliceride.

– Dobio sam sorte koje uspevaju u Sibiru – takozvani sibirski limun, koji po nekom verovanju, rastapa trigliceride, a ima sedam puta više vitamina c od običnog limuna – pokazuje Mileta ovu neobičnu biljku u svojoj bašti, za koju kaže da ima pomalo neprijatan miris, ali je zato izuzetno zdrava.

Miletin sibirski limun (Foto: Distrikt)

Ovih dana ubira plodove koji su retkost za ovo područje. Istina, za pun rod trebalo je mnogo godina i strpljenja, ali je vredelo čekati kaže.

Sedam puta zdraviji od običnog limuna (Foto: Distrikt)

Zbog mineralnih materija, gvožđa, proteina i ugljenih hidrata kivi nazivaju  „plod zdravlja“. Prvi cvetovi pojavljuju se u maju, a zatim se formiraju plodovi. Bere se u septembru, a kasnije dozreva u podrumu. Ukoliko se drže na hladnom, plodovi mogu da se jedu do maja. Tipično za ovo voće je lako održavanje, bez prskanja i đubrenja, ali zahteva mediteransku klimu, gde se prosečne temperature kreću od 14 do 15 stepeni.

Svideo vam se tekst?