Nekada poznat kao grad kafana, Šabac je danas grad kockarnica. Mesto društvenog života i kulture gde su se nalazile biblioteke, društveni klubovi, klasični podijumi i pijanke, zamenile su kladionice i kockarnice. Čim se isprazni lokal na poželjnoj lokaciji, vlasnici radnji za „igre na sreću“ otvaraju svoja preduzeća , a ono što Šapčnima najviše smeta je to što nisu pošteđene ni zgrade pod zaštitom države.
Krsmanovića kuća danas. Kladionice su u prizemlju zgrade
Šabac – nekada poznat kao Mali Pariz a danas – Las Vegas! Tako odgovaraju Šapčani na ovu temu!
Taj naziv poneo je jer se kladioničari utrkuju ko će bolji ugao zauzeti. Nije pošteđena ni čuvena Krsmanovića kuća koju je u miraz ovoj poznatoj šabačkoj familiji donela Jovanka Topuzović. Duže od veka predstavlja simbol grada, a nekada je bila i simbol dobročinstva.
Krsmanovića kuća iz vremena kada se od kirije pomagalo siromašnim devojkama da se udaju
„Ova zgrada je kultno mesto grada Šapca. To je tačka po kojoj se grad i centralno gradsko jezgro prepoznaju. Način na koji je opstajala tokom duže od jednog veka, jer je podignuta 1891. godine, vrlo je zanimljiv. Od vremana kada je podignuta pa sve do Prvog svetskog rata, Jovanka Topuzović bila je u obavezi da od rentiranja prostora u prizemlju svake godine odvaja dve stotine dukata za pomoć neudatim Šapčankama. Tako da je ova zgrada bila simbol darežljivosti i ljudskog odnosa onih koji imaju prema onima koji to nemaju“, objašnjava Tatjana Marković, istoričarka umetnosti.
Simbol grada gde „padaju opklade“ čak u dva lokala
U tom prizemlju zgrade koja je spomenik kulture danas padaju opklade, kao i u desetinama drugih zgrada, jer Šabac je pun kockarnica i kladionica.
A vlasnici radnji za igre na sreću pružaju im tu šansu i u zgradi čuvenog hotela „Zeleni venac“ čak u dva lokala. Nekada se od njihove rente pomagalo školovanje siromašnih učenika osnovnih škola preko Fonda dobrotvora Filipa Mitrovića.
Zeleni venac iz vremena kada se od kirije pomagalo školovanje učenika osnovnih škola
„To je objekat koji je nastao tridesetih godina prošlog veka. Ako u gradu postoji objekat koji govori o ljudskoj nesebičnosti, onda je to svakako zgrada Zelenog venca. Još 1880. godine ovdašnji trgovac Filip Mitrović koji je imao lokal na tom mestu, osnovao je fond u koji je on uložio nekoliko hiljada dukata i na osnovu tog početnog novca, u narednih nekoliko decenija imućni Šapčani ulagali su novac kako bi se pomagalo učenicima osnovnih škola. Tako da, tridesetih godina kada je objekat podignut, oni koji su imali udela u vlasništvu, od rentiranja lokala i sredstava koja je privređivao hotel, imali su obavezu svake godine za Vrbicu i prvog septembra da izdvoje deo novca kako bi kupili odeću i obuću siromašnim učenicima osnovnih škola“, objašnjava Tatjana Marković.
I u čuvenoj kafani „Šaran“ dans je kockarnica (Foto: J. Gubelić)
Ove zgrade značajne su i u arhitektonskom smislu. I jedna i druga su spomenici kulture.
Međutim, nije pošteđen ni lokal gde je nekada bila čuvene kafana Šaran, pa se kafanski život grada na Savi sveo na kocarski. I tako, jedna do druge, na skavom koraku, ćošku, a često i u zgradama – spomenicima kulture.
Zavod za zštitu spomenika kulture koji brine o očuvanju kulturnog nasleđa ne može da zabrani šta će nalaziti u lokalima jer je u njihovoj nadležnosti briga da se ne naruši izgled objekta. O svemu drugom odlučuju vlasnici.
Razloge zbog čega je to tako možda treba tražiti u vremenu u kom živimo pa je mnogo onih koji žele na lak i jednostavan način da dođu do novca. To pogoduje „ovom biznisu“. Za kuturu i vrednosti možda ipak treba sačekati neko drugo vreme.
