Иако наше воће не може ништа да замени, српска клима погодује и ретким воћним врстама које нису типичне за ове крајеве. На тржишту се могу нађу саднице Каки – Јапанске јабуке, кивија и Сибирског лимуна. Они упорнији, попут Момчила Ивановића, успели су да произведу плодове, али се то за сада углавном своди за личну употребу.
Тешко је поверовати да на Чавићу рађа Каки јабука. То доказује Момчило Ивановић у чијем дворишту се све до првог снега румене плодови јапанске јабуке. Голо стабло не одаје утисак да је у питању непозната воћна врста, али плодови боје поморанџе у облику парадајза откривају да је реч о воћу које се код нас ретко може видети, осим у пиљарницама и маркетима.
Момчило је саднице добио пре 20 година од пријатеља из Црне Горе. Одлучио је да посада и воћка се примила.
– Моја супруга обожава ово воће. Кад сам видео како са задовољством једе, одлучио сам посадим. Рађа сваке године, а плодови трпе и мразеве, па их беремо пред први снаге да би што дуже били на дрвету – прича.
Једном су, 2014, измрзле али су се обновиле, па сада убира плодове воћа типичног за Јапан. Веома је сладак, богат витамином А, обилује танинима и пектинима. Плод се једе када потпуно сазри и омекша као као мушмула.
-Преполови се кашичицом и онда се једе месо. Док плод не буде мекан, укус је опор у недозрелим плодовима. Међутим, догађало се да моји пријатељи дођу, помисле да је јабука, уберу и загризу, али чим пробају, они баце јер незрели плод је врло опор и неукусан – прича Момчило.
Тик до ње је кинеска урма, иглица или жижула која се код нас ретко среће. Веома је трновита, а плод налик шипурку.
-Цвета јако касно, у јуну. У октобру сазрева. У почетку је плод зелен, онда бледо жут а на крају, када је већ смежуран, браон боје. Користи се за сокове, џемове и за справљање ракије – прича спортски радник у пензији.
Момчило каже да се многи изненаде када виде, а за њих, који добро познају домаће воћне врсте, овај експеримент сматрају веома успешним.
