Шапчанка Јелена Јанкетић (29) са лакоћом поправља зубе, али и моторе. Пре десетак година била је најмлађи женски возач Харли Дејвидсона у Србији, а и данас је једна од ретких која је на месту возача, а не сувозача америчке иконе од близу 1000 кубика.
Испред гараже у центру града (Фото: Дистрикт)
Не нежну женску руку Јелене Јанкетић, пацијенти су навикли, а да би се осећали сигурно потребно је поверење. Ту и њена рука мора да буде савршено мирна. Али, када бели мантил окачи на чивилук, дух ове двадесетдеветогодишњакиње постаје немиран. Тада ужурбаним корацима креће да се посвети својој другој љубави.
Јелена на послу (Фото: Дистрикт)
Била је беба када су је први пут ставили на мотор. Откад зна за себе будила се и успављивала уз звуке ових моћних машина. То је била њена прва играчка, али и превозно средство. Најпре је научила да вози мотор, а тек онда бицикл.
Као беба успављивала се уз звук мотора (Фото: приватна архива)
– Прву јакну и мартинке добила сам када сам имала четири године, а већ са шест имала сам свој први мотор. Иако ову јакну нико не може да обуче, за мене је то веома драга успомена. Подсећа ме на детињство, буди успомене и евоцира узбуђење које сам осетила када сам добила ове ствари – прича Јелена и показује драге успомене, које чува у гаражи у центру Шапца.
Јеленина прва јакна и мартинке (Фото: Дистрикт)
Са шест је возила мали тори, затим скутер, а са 16 година добила је мотор од 125 кубика. Желела је да буде и једно и друго, зубарка на мотору и бајкерка у ординацији. Сан се остварио када је добила свој први Харли за осамнаести рођендан. Љубав према моторима тешко може да упореди са другим љубавима.
– У то време била сам најмлађи женски возач Харли Дејвисона у Србији. Мотор је за мене склопио мој тата, као поклон за осамнаести рођендан и због тога ми је био још дражи. Једноставно, Харли Дејвидсон није само мотор и вожња. За мене је то начин живота. Возити Харлија је стварно привилегија и посебан осећај. Док возим, ја уживам у свакој секунди. Иако многи мисле да је то машина за велике брзине и егзибиције, мени он даје шансу да се осети оно најлепше у вожњи – ветар у коси и истинско уживање чак и када уз све то иде дим и прашина – истиче Јелена.
На свом омиљеном двоточкашу (Фото: Дистрикт)
За њу је већ све, чини се, било предодређено. У фамилији зубара било је логично да тај посао одабере за себе. Тако се одлучила за стоматологију. Као у ординацији, тако је и у породичној гаражи, испуњеној успоменама на Јелениног оца Мирослава Костића. Када је обишао свет на свом двоточкашу одлучио је да отвори први сервис за Харли Дејвидсон баш у Шапцу 1990. године. Оставио је неизбрисив траг у историји града на Сави, а на своју кћерку пренео смелост и слободу какву у себи носе љубитељи ових моћних машина.
Успомене на Мићка, Јелениног оца (Фото: Дистрикт)
По конструкцији нежна девојка, а у стварности немирног духа, Јелена је имала од кога да научи још по нешто, па данас у породичној гаражи у центру Шапца без проблема промени свећице и уље на мотору.
– Једноставно, ово је мој живот. Ја сам се родила овде, откад знам за себе, знам и за моторе. Никада се нисам плашила звука мотора, као што се сада не плашим звука у ординацији – прича док затеже шраф на свом љубимцу.
Мајстор за зубе и моторе (Фото: Дистрикт)
Јелена спаја неспојиво. Зубарка-бајкерка данас моћном машином од 900 кубика стиже на мото скупове широм земље и ужива у звуку мотора, бензина, шкрипи гума и разбија мит да су мотори резервисани само за мушкарце.
– Девојке су више сувозачи. Тако да мене када виде увек мисле да сам сувозач. Често ми не верују да је мој и мисле да ће да се појави неки момак – прича кроз смех Јелена.
У гаражи је као у ординацији (Фото: Дистрикт)
И на једном и на другом послу улива поверење, али ипак је свесна да на њену столицу и седиште не седају сви тако лако.
– И даље се више плаше да седну на мотор. Брже стекнемо поверење на зубарској столици, вероватно због анестезије. На мотору нема анестезије – каже Јелена.
Ту љубав преноси и на свог сина (Фото: Дистрикт)
Харли Дејвидсон постао је део одрастања и њена прва љубав. Касније су се ређале остале, подједнако важне. Чак и у венчаници позирала је на свом омиљеном двоточкашу. Однедавно, Јелена је и Сергејева мама, а ово је била јединствена прилика да син превазиђе мајку и седне на мотор пре него што је проходао, а при том да има и у новинама доказ за то.
