Лекцију о хуманости и пријатељству многима су одржали ученици петог разреда Основне школе „Селе Јовановић“ из Шапца. Удружени у племенитој намери свом школском другу после операције купили су новогодишње поклоне, желећи да има бар део оног што му недостаје. Овим гестом објаснили су шта значи емпатија према ближњем, а Ђолету вратили осмех на лице.
Ђоле са својим другарима (Фото: Ј. Губелић)
У четврто одељење петог разреда иду Страхиња, Лазар, Марија и остала деца која умеју да помогну другоме. Иде и Ђорђе, који је на свој начин посебан. Баш због тога његови другари желели су само једно – да и он добије оно што они већ имају.
„Хтели смо да буде исти као ми“, каже Ђолетов школски другар.
Да би му то показали, кренули су код њега у бараку где живи, да му улепшају дане опоравка после операције. Али нису дошли празних руку. Купили су му најпотребније, што је он са захвалношћу прихватио.
„Добио сам тренерку, дуксерицу, перницу, пуно слаткиша и хвала мојим другарима“, радостан је Ђорђе.
Посета након операције (Фото. Ј. Губелић)
Перница и одећа само су видљиви део поклона, а онај важнији, који ће овај дечак заувек памтити, јесу пријатељство и вера у добру намеру. Срећни су и они јер су успели у својој племенитој мисији.
„Хтели смо да га усрећимо, нисмо желели да Ђоле буде појединац који ће се разликовати“, поручују.
Поклон вредан осмеха (Фото: Ј. Губелић)
Судећи по сложности, имали су добар разлог да се одлуче за ово изненађење. На идеју су дошли заједнички, а онда су кренули да остварују циљ.
„Сви смо прихватили зато што смо желели да га усрећимо. Сами смо смислили, мотивисани да нешто добро и хумано направимо, и мислим да смо успели у томе“, прича један од малишана.
Како кажу, Ђорђе је неко за кога вреди потрудити се.
„Ђорђе је дете које је заслужило да добије и више од овога“, сложни су у својој оцени ученици V-4 ОШ „Селе Јовановић“ .
Среаћан јер може да их угости (Фото: Ј. Губелић)
Успели су и више од тога, а можда и нису свесни. Ови мали људи чине да се Ђоле осећа вољено, али пре свега достојанствено, што је за радосно детињство набитније.
„Драго ми је што не беже од њега, што га воле и друже се“, каже Драгана Ђорђевић, Ђолетова мајка.
Родитељи су задовољни јер има такве другаре (Фото: Ј. Губелић)
Зато је ово одељење посебно, и за све људе има једну поруку.
„Требало би бити хуман у животу“, девиза је V-4, а многи би могли да је преузму од ове деце.
Ово је само почетак, јер припремају ново изненађење, али не откривају да не покваре чаролију.
