Шабац од мрака до светла чекао је четрнаест година, да би 1908. године дванаест уличних фењера заменила елкетрична централа на Баиру. Изнад центра Шапца висила је велика лучна лампа која је давала веома јако светло. Стари Шапчани називали су је ,,богл лампа“ на којој је електричар често мењао изгореле графитне електроде.
Електрична централа на Баиру око 1910. године (Фото: Међуопштински историјски архив)
„За осветљење кућа и улица у Шпацу у прошлом веку коришћене су свеће, а касније и гас, петролеј у лампама. За осветљење улица општина је 1869. године поставила „12 удесних фењера, а од идуће буџетске године завешће још оволики број фењера“. Осим овог, уличног осветљења, у то време сваки кафеџија морао је имати испред своје радње фењер, који је светлио до затварања локала, а у гостионицама са собама за преноћиште фењери су горели целу ноћ. Јавне фењере палио је с првим сумраком општински фењерџија, који је носио лествице, кантицу са гасом и свећу у свом фењеру, којом је палио остале фењере“, наводи се у Подринским новинама из 1905. године.
Посебан проблем био је мрак на путу од Баира до Савског пристаништа. Зато су у шабачким новинама објављивани чести апели фијакериста који су путнике превозили на пристаниште за одлазак бродом у Београд. Једини објекат који је имао властито електрично осветљење још пре 1900. године био је хотел ,,Касина“ у Господар Јевремовој улици. У дну дворишта налазила се парна машина која је покретала генератор електричне струје напона 110 волти. Поред парне машине био је озидан димњак висине око 10 метара чији су остаци остали сачувани до око 1930. године док је кафана делимично порушена у Првом светском рату.
Хотел ,,Касина“ једини имао електрично осветљење (Фото: Народни музеј Шабац)
О увођењу електричног светла у Шапцу, о подизању електричне централе, помишљало се још поодавно. Крајем 1884. године у шабачкој штампи јавњено је „како ће Шабац ускоро добити електрично осветљење“, да је чак и конкурс за тај посао расписан. Одмах затим дошао је предлог „ да би требало да се осветле и оба друма што воде на ћумрук и пристаниште, а не као до сада што друм који води из улице краља Милана није ниједним фењером осветљен“. Међутим, прошло је више од десет година док су лепе жеље и остварене.
Шабац 1910, центaр града (Фото: Народни музеј Шабац)
Године 1907. започета је , да би 1908. на Баиру прорадила електрична централа и тада је Шабац добио електричну једносмерну струју . Идуће године, покрај централе прорадило је и парно купатило, које је користило топлу воду и пару новоподигнуте централе. Једноспратна зграда и просторије где су били смештени генератори још постоје док је високи димњак срушен око 1930. године. Од централе ка центру Шапца дуж улице Цара Душана били су постављени дрвени стубови који су носили електричне водове. На неким од стубова биле су постављене електричне сијалице. Са центра града улична електрична мрежа рачвала се на Београдску, Поцерску и Јевремову улицу. Централа је производила струју само у вечерњим сатима и раним јутарњим. Служила је искључиво за осветљење
У прво време осветљаване су главне улице, државна надлештва и мањи број приватних кућа, па је тако електрификација лагано продирала у сам центар града. Да баш није све ишло тако лагано види се јер је Окружни одбор тек половином 1912. године одобрио средства да се у Гимназији уведе електрично осветљење.
Из: Годишњака 17, Међуопштински историјски архив; СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ – СВА СВЕТЛА ШАПЦА
