Slobodana i Marka Đurića Šapčani su prozvali herojima, jer su iz plamena koji je zahvatio automobil nakon nesreće, spasili četvoricu mladića. To jutro 28. maja zauvek će im ostati u sećanju kao i momcima koji su u ranu zoru autom udarili u ogradu Đurića kuće u Dalmatinskoj ulici u predgrađu Šapca. Bila je to scena kao iz filma, ali i reakcija pribranog oca i sina, ravna podvigu.
– Kada smo čuli prasak, otac i ja smo odmah izleteli napolje da vidimo šta se dešava. Sreća pa smo bili budni jer smo se spremali za posao. Bila je to strašna slika, auto potpuno smrskan skoro proleteo kroz ogradu. Dok sam ja krenuo da vidim šta se događa i ima li povređenih, otac je otišao po aparat za gašenje – priča tridesetosmogodišnji Marko Đurić koji je tada samo razmišljao kako da pomogne mladićima koje je spazio u uništenim kolima.
Komšije su, priča, počele da se okupljaju, jer se od udarca automobila u ogradu prolomio takav prasak da je već u pet sati podigao komšije na noge. Mladića koji se zaglavio između sedišta, sekunde su delile od plamena koji se širio.
– Kad sam prišao kolima, jedan mladić je već ispao napolje, odmah je izleteo i drugi, a trećeg smo odmah izvukli. Međutim, onda sam primetio da se četvrti zaglavio između sedišta. Ja sam pokušavao da ih razdvojim i da ga izvučem, a onda sam primetio da mu plamen već hvata duksericu. On je zapomagao, a ja sam teško prilazio jer je auto bio smrskan. Tada je stigao tata sa aparatom za gašenje požara. Kad je on upalio aparat, ja sam uspeo da izvučem mladića. Kada smo ga prebacili preko puta, plamen je već uhvatio auto i kola su planula – priča Marko i dodaje da su kola izgorela potpuno i pre dolaska vatrogasaca i hitne pomoći.
Sekunde su bile u pitanju, ali zahvaljujući pribranosti oca i sina, sve se dobro završilo.
-Sinoć su dolazili roditelji mladića da nam se zahvale i pitaju da li treba da nadoknade štetu. Naravno, rekli smo im da ne treba ništa, samo kad su njihova deca živa – dodaje Marko.
Ovaj skromni mladić i njegov otac, vrsni majstori za ugradnju behatona, o svom podvigu nerado govore. Ipak, verujući da nekog mogu da motivišu na slična dela, ispričali su svoju priču.
– Tata u avgustu ide u penziju. Neće on da pričamo o ovom, samo kaže da je sreća da su deca živa svojim roditeljima – kaže Marko koji i sam ima troje dece.
Doro se osećaju jer su uradili dobro delo. Prizor ispred kuće podseća i opominje. Već tri puta bili su manji udesi ispred ove kuće, a ovaj se dobro završio zahvaljući sreći i pribranosti dvojice ljudi.
