Слободaна и Марка Ђурића Шапчани су прозвали херојима, јер су из пламена који је захватио аутомобил након несреће, спасили четворицу младића. То јутро 28. маја заувек ће им остати у сећању као и момцима који су у рану зору аутом ударили у ограду Ђурића куће у Далматинској улици у предграђу Шапца. Била је то сцена као из филма, али и реакција прибраног оца и сина, равна подвигу.
– Када смо чули прасак, отац и ја смо одмах излетели напоље да видимо шта се дешава. Срећа па смо били будни јер смо се спремали за посао. Била је то страшна слика, ауто потпуно смрскан скоро пролетео кроз ограду. Док сам ја кренуо да видим шта се догађа и има ли повређених, отац је отишао по апарат за гашење – прича тридесетосмогодишњи Марко Ђурић који је тада само размишљао како да помогне младићима које је спазио у уништеним колима.
Комшије су, прича, почеле да се окупљају, јер се од ударца аутомобила у ограду проломио такав прасак да је већ у пет сати подигао комшије на ноге. Младића који се заглавио између седишта, секунде су делиле од пламена који се ширио.
– Кад сам пришао колима, један младић је већ испао напоље, одмах је излетео и други, а трећег смо одмах извукли. Међутим, онда сам приметио да се четврти заглавио између седишта. Ја сам покушавао да их раздвојим и да га извучем, а онда сам приметио да му пламен већ хвата дуксерицу. Он је запомагао, а ја сам тешко прилазио јер је ауто био смрскан. Тада је стигао тата са апаратом за гашење пожара. Кад је он упалио апарат, ја сам успео да извучем младића. Када смо га пребацили преко пута, пламен је већ ухватио ауто и кола су планула – прича Марко и додаје да су кола изгорела потпуно и пре доласка ватрогасаца и хитне помоћи.
Секунде су биле у питању, али захваљујући прибраности оца и сина, све се добро завршило.
-Синоћ су долазили родитељи младића да нам се захвале и питају да ли треба да надокнаде штету. Наравно, рекли смо им да не треба ништа, само кад су њихова деца жива – додаје Марко.
Овај скромни младић и његов отац, врсни мајстори за уградњу бехатона, о свом подвигу нерадо говоре. Ипак, верујући да неког могу да мотивишу на слична дела, испричали су своју причу.
– Тата у августу иде у пензију. Неће он да причамо о овом, само каже да је срећа да су деца жива својим родитељима – каже Марко који и сам има троје деце.
Доро се осећају јер су урадили добро дело. Призор испред куће подсећа и опомиње. Већ три пута били су мањи удеси испред ове куће, а овај се добро завршио захваљући срећи и прибраности двојице људи.
