Mladi glumac Dušan Simić (23) pre 8 godina sa grupom svojih vršnjaka, prijatelja sa Mišara, pokrenuo je Amatersko pozorište „Vožd“. Nedavno je diplomirao na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti u klasi profesorke Ljiljane Blagojević, a diplomskom predstavom „Hotel San“ održanoj u Šabačkom pozorištu, po ko zna koji put oduševio je šabačku publiku. Prijala mu je uloga u filmu „Vojna akademija 3“, ali kako kaže, voleo bi da do kraja ispuni svoju misiju dovođenja kulture u male sredine i približavanja umetnosti običnom čoveku.
Dušan Simić, u kostimu, pred nastup
„Ako nekoga ne testiraš ne možeš znati kolike su njegove mogućnosti“, počinje Dušan svoju priču o tome da je danas mladim glumcima teško da pronađu svoj put do uspeha, ali istovremeno ističe da je uspeh relativna stvar i da glumac pre svega stupa na scenu zbog publike, iz potrebe da nešto saopšti, da na nešto ukaže. „Kada sam u osnovnoj školi prvi put stao na scenu imao sam osećaj da je to nešto lepo, nešto sveto i da moram da omogućim sebi da se češće bavim tim“, seća se Dušan. Tako je sve počelo.
Sa 15 godina, koliko je imao kada je sa vršnjacima došao na ideju da pokrene pozorište u svom mestu, nije bio svestan koliko je to ozbiljan poduhvat. Sreća u nesreći je da je tada na Mišaru postojala nefunkcionalna sala Doma kulture. „Moj prijatelj Filip Rajković i ja smo došli na ideju da napravimo amatersko pozorište. Mi u tom trenutku ne znamo ni šta je pozorište, ni kako ono funkcioniše, ni kako da se finansiramo. Znamo samo da želimo da ga stvorimo, i mislim da je entuzijazam sasvim dovoljan za početak. Prva predstava doživela je fijasko“, iskren je mladi glumac. Međutim, to ih nije demotivisalo, nego su počeli ozbiljnije da se bave organizacijom i promocijom.: „Zatim je došla 2010. godina, kada je Nušićeva „Vlast“ napunila salu, i tu smo počeli da stičemo prvu publiku“, priseća se Dušan.
Amatresko pozorište „Vožd“
Jedini cilj ovih mladih ljudi bio je da ljudima u seoskoj sredini donesu umetnost i kulturu „pred noge“. „Naše generacije ne pamte kad su u selima postojala kulturnoumetnička društva, festivali, takmičenja. Devedesetih je sve to izbrisano, nestalo je. Drago mi je da kada podvučemo crtu osam godina kasnije, ljudi koji nikada pre toga nisu ušli u pozorište, pogotovo starija populacija, sada željno iščekuje svaku premijeru, a što je najvažnije, dovode i unuke. Nebrojeno puta se na našim probama nađu klinci, upijaju šta mi to radimo. Moja velika želja je da te ljude angažujemo i sa njima jednog dana radimo, jer samo dok su mali, pa sve do nekih 15 godna mogu se zaraziti pozitivnim virusom koji se zove umetnost, kultura“, kaže Dušan Simić.
Scena iz jedne od predstava
Prazna sala Doma kulture „Mišar“ iznedrila je Omladinsko pozorište „Vožd“, koje je u međuvremenu postalo jedno od vodećih omladinskih pozorišta u Srbiji. O tome svedoče brojne nagrade koje je ova grupa dobijala prethodnih godina. „Činjenica je da smo do sada učestvovali na velikom broju festivala i da se ni sa jednog festivala nismo vratili bez priznanja. Prošle godine sa predstavama „Zona Zamfirova“ i „Putujuće pozorište Šopalović“ osvojili smo 13 nagrada, na 5 festivala. Kada šaljemo prijave za učešće, više nije pitanje da li ćemo biti selektovani“, kaže Dušan, koji je istovremeno reditelj, scenograf, glumac, i promoter ove uigrane glumačke “institucije“. “Vožd” je polako počeo da osvaja i publiku van granica naše zemlje. “Gostovali smo na festivalu u Kotoru, 2014, a sa predstavom „Svadba bez Darinke“ gostovali smo u Beču u Teatru „Akcent“ gde inače nastupaju samo profesionalna pozorišta“, ističe glumac.
Sa profesorkom Ljiljanom Blagojevi, u čijoj klasi je diplomirao
Za gostovanja ove glumačke družine u Šabačkom pozorištu obično se traži karta više, a po svemu sudeći sličan uspeh će doživeti i „Hotel San“, nedavno izvedena diplomska predstava mladog Simića, koja je već pobrala pozitivne kritike publike. Predstavu je režirao šabački glumac Ivan Tomašević, jedan od prvih Simićevih glumačkih mentora sa kojim se profesionalno susreo još u „Sceni Maska“. Dušanu su se na sceni pridružile mlade koleginice Vanja Pavlović i Olivera Guconić, a naredno izvođenje „Hotel San“ će imati 14. novembra.
Iako u stvarnom životu nije imao priliku da služi vojsku, uniformu je poneo ispred kamere, kada je u filmu „Vojna akademija 3“ igrao jednog od kadeta. Dejan Zečević, reditelj filma, profesor je na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti u Bjeljini, pa je Simić, kao njegov student dobio svoju prvu ulogu na velikom platnu. „Za nas, mlade glumce, bilo je veliko iskustvo da snimamo 30 dana u kontinuitetu, i da učimo od starijih kolega. Svakako, gluma u pozorištu i pred kamerama nisu slične“, naglašava glumac.
Sa snimanja „Vojne akademije 3“
Ističe zadovoljstvo jer je ove godine radio različite profile predstava, što smatra veoma važnim elementom za izbegavanje klišetiranosti likova na sceni. Između ostalih, učestvovao je u inovativnom projektu koji bi trebalo da dramskim putem približi lektiru učenicima srednjih škola. „Profesor Ivan Jevtović pozvao me je u Pozorište lektira koje se bavi dramskim delima iz srednjoškolskih programa. Ideja je da pozorište putuje po celoj Srbiji“, kaže Dušan koji je tom prilikom po prvi put igrao Fausta i uspeo da suvoparni lik klasične književnosti približi mladima.
Vanja Pavlović, Marko Ribić, Dušan Simić, Tamara Bastaja i Nina Stokić.
Kako Dušan Simić smatra, danas se reditelji na neki način udaljavaju od klasike u pravom smislu, i teže metafizičkim rešenjima. Antičke drame, Šekspir, Nušić, utoliko su klasici koliko su primenjivi na svaki savremeni trenutak. Možda iz tog razloga, Vožd je letos uradio „Antigonu“. Sa ovom predstavom gostuju ovih dana na Festivalu u Malom Crniću kod Požarevca, a 25. oktobra su u Jagodini. „Antigonu smo radili kao priču koja je apsolutno aktuelna. To je priča o ljubavi i borbi, sukobu između pojedinca i države, a Antigona je sama, nema podršku. Mi danas, uvek živimo Antigonu.“, ističe Simić, koji je, zajedno sa kolegom Markom Ribićem režirao ovu Sofoklovu tragediju iz 5. veka pre nove ere. Kostimografija i scenografija u predstavi su autentični, a osavremenjena je na taj način što su određeni delovi teksta adaptirani na osnovu iskustva sadašnjice, pa se u njoj mogu čuti citati iz Kurana, pa i delovi Vulinovih govora iz 90-ih.
