Na obronku Sokolskih planina, između Krupnja i Ljubovije, porodica Avramović ima neobičnog ljubimca. Oni su uspeli da pripitome divlju svinju. Gile, odbačen kao trinaesto prase, sada ima svoju porodicu, a domaćini ga vole, hrane i paze kao ostale ljubimce.
Ne samo da dođe do gazde, već mu ovaj divlji vepar jede iz ruke. On ga je prošlog marta pronašao odbačenog, kao trinaesto prase, pa ga je nazvao Gile.
– Išao sam kroz šumu i čuo neobičan zvuk. Video sam ga – bio je odbačen od čopora, iznemogao, nije mogao ni da beži. Da sam ga ostavio u šumi, pojeli bi ga vukovi ili lisice – kaže Aleksandar Avramović.
Tada je imao tek dva kilograma, a sada preko 100. Kod Avramovića se odomaćio i posatao pravi ljubimac porodice.
– Kada ga pozovem, odmah se pojavi. Ume ponekad i da se udalji od kuće i da ga nema po nekoliko sati, ali nije se desilo da ne noći kod nas. Nema problem sa ljudima, ne boji se, druželjubiv je čak i sa psima i mačkama, sa njima i spava u svom smeštaju – opisuje Avramović Giletove navike.
Gile kao da oseća da ga je Aca spasao, pa najviše vremena provodi sa njim. Međutim, ne plaši se ni drugih ljudi. Slobodno preko dana ide po komšiluku ili kad hoće malo da protegne noge.
– Maskota planine, jednom rečju. Zimi dođe povremeno kod mene, ne plaši se nikog, komunicira, dobar je. U početku su se mnogi plašili, a sada ga već poznaju – kaže komšija Radovan Popović.
Nikoga se ne plaši, ali je on, iako pitom, uplašio mnoge.
– Dođu po drva, Gile priđe da im se javi, oni ne znaju, prepadnu se, skoče na prikolicu. Gile legne pod prikolicu da ih sačeka, oni ostanu dugo na njoj, ne znaju šta da rade – priča komšija.
Sokolskim planinama slobodno šeta. Ne plaši se čak ni lovaca, pa je tako preživeo i sezonu lova na divlju svinju.
– Lovci idu kroz šumu da ulove divlju svinju, a Gile ide za njima – kaže komšija.
Toliko je pitom, da ga je, kako pričaju meštani, najverovatnije udario auto, pa hramlje na jednu nogu. Od tada je malo obazriviji prema neznancima ili kad čuje zvuk automobila.
Svaki odlazak u šumu uplaši ovu porodicu, a svaki povratak obraduje ih iznova.
– I divlji i domaći. Planina je njegovo prirodno stanište, ima širinu, kreće se, ali kući uvek prespava. Donese iz šume granje u svoju šupu, napravio je sebi mesto.
Na Miletinoj kosi divlje životinje nisu retkost. Mogu se sresti češće nego ljudi. Ali, otkad je Gile postao prepoznatljiv stanovnih, i ljudi češće navraćaju da se uvere u njegovu dobroćudnost.
– On se druži s mojom decom bez problema. Kao član porodice je, navikli smo na njega. Druželjubiv je, mazan – kaže Giletov gazda.
Ovde ima sve što mu treba, hranu, ljubav, pažnju, ali i mesto za spavanje koje je preuredio po svom ukusu.
Iako kod Avramovića dvorište nije ograđeno, za godinu dana nikada nije napustio svoje domaćine. Kada u njemu propradi zver, odlazi u šumu, ali se uvek vraća kući, verujući da je baš ovde njegov dom.
