Шабачки јавни тужилац Раде Драгојевић објавио је књигу песама „Љубав је твоје име“. Познат и цењен у својој професији, на овај корак одлучио се желећи да оно што је годинама стварао представи јавности, у чему су га подржали породица и бројни пријатељи.
Од дечачког хобија, када је писао песмице, емоције су сазревале током студија права, да би у зрелим годинама одјекнуле у збирци пуној најдирљивијих стихова.
Римујући нежне речи у строфама у којима доминира жена, настала је збирка прожета најлепшим емоцијама.
-Песме сам писао још као дечак, али и касније током факултета. Када сам изабран за тужиоца, мало сам се притајио, потајно се надајући да ћу једног дана изнедрити збирку песама. Када се оно што сам писао годинама, још од младалачких дана, слегло и пребрало, одлучио сам да објавим књигу. Доста тога сам одбацио, пажљиво бирајући песме, које ипак имају неку уметничку вредност, а које су временом напредовале у форми и садржини. Књига има четири циклуса – од „немирне младости“ па до „сваштаре једног сањара“ – прича Драгојевић.
Једноставне у изразу, језику и сликама, према мишљену рецензента Љутомира Рундића песме су питке и лаке, прожете јаким љубавним порукама и устрепталим немирима душе. Зато је за песника питање, да ли је било тешко пружити јавности на увид сопствене емоције?
– Било је премишљања, али када време учини своје, када поставим себи питање шта сам учинио током живота, а време од човека затражи да сведе рачуне, он кроз те одговоре донесе важне одлуке. Сабирајући све то, схватио сам да сам се остварио на породичном плану, јер имам супругу и два сина, остварен сам и на професионалном плану, и онда, свестан да имам песме, одлучио сам да их објавим. У почетку је то било на друштвеним мрежама, а онда сам сретао људе који су ме охрабривали и давали подршку, сматрајући да би било штета да се не објави. То ми је био додатни мотив – прича шабачки тужилац-песник.
За „песника надасве чистог срца и вреле душе“, како га описује рецензент, жене су морале бити инспирација. А он, у својој искреној исповести објашњава да надахнуће може бити лична срећа, ако је човек препозна.
– Жене могу да буду инспирација песнику, али не мора увек да буде тако. Када имате време, слободу, расположење, неке лепе догађаје, бар код мене, рађа се инспирација. Ја се изнад свега захваљујем својој супрузи што није убила песника у мени, а није да није могла, и то сам рекао на промоцији, на шта је рецензент додао да за то никад није касно – прича кроз смех и додаје да је, поред констатације колико је важно да жена не убије песника у човеку, подједнако важно да пробуди песника у њему.
Ове године напунио је две деценије рада у шабачком тужилаштву, а уз претходни стаж ускоро ће бити пуних 30 година рада. За поезију сматра да није неспојива са тужилачком функцијом, иако, и сам потврђује да јесте неуобичајена.
– Поезија је само изражавање емоција бираним речима. Ако нађете инспирацију, покушаћете бар да напишете нешто. Колико ће бити вешто, зависи од аутора – закључује Раде Драгојевић, најпознатији песник међу шабачким тужиоцима.
Баш та реченица је пут до поезије какву само срце, ако је смело, може да испише попут Радове риме.
