Век и по Црква Покрова Пресвете Богородице у Лозници својим мирним барокним изгледом, одолева времену. Њену изградњу 1871. године покренуо је лознички прота Игњат Васић, обновитељ целокупног културног и духовног живота у овом крају.
Новчаном помоћи Милана Обреновића и мештана, Лозница је за само две године добила ово луксузно здање, за које је план дао чувени архитекта Александар Бугарски, пројекатант београдске Народне скупштине, Народног позоришта и Калемегданског парка.
Храм изграђен 1873, почива на темељима две цркве – прва дрвена црква брвнара сведок је крвавих догађаја у оближњем лозничком шанцу, а након победе устаника у Боју на Лозници 1910. уместо ње, у част страдалим јунацима, подигнута је омања камена црква. Шест деценија касније, она је срушена, како би на знаменитом месту настао велелпни храм, којим Лозница са тадашњих 4000 становника парира околним већим градовима.
Ктиторски запис каже да су у изградњи учествовали становници вароши Лознице и околних села, а новац династије Обреновић учинио је да црква буде завршена за кратко време.
– Прота Игњат Васић још од Светоандрејске скупштине и повратка кнеза Милоша у Србију, био је у добрим односима са породицом Обреновић. Храм је саграђен за само две године, у време када је Лозница са околним селима имала свега око 4.000 становника. Са изградњом се почело 1871, а већ 1973. године је освећен – каже лознички парох Милош Петровић и додаје:
– Ватрени Обреновићевац могао је да Лозници приушти услуге Александра Бугарског, дворског архитекте, који је био задужен и за изградњу Новог двора у Београду, сада Скупштина града Београда, градио је зграду Народног позоришта, зграду бившег Министарства просвете, данас Дома Вукове задужбине и дао први пројекат за уређење Калемегданског парка.
Ово барокно здање показује окренутост западној култури и тежњу да се историјска невоља што пре заборави – звоник висок 35 метара, купола са лантерном на врху. Унутрашња организација простора пак, указује на рашки стил – Бугарски је задржао традиционалну поделу ентеријера на нартекс, наос, поткуполни простор и олтарску апсиду.
– Школа „Анта Богићевић“ и Црква, међу најстаријим су институцијама у граду. Ствар престижа у то време било је имати модерно саграђену цркву са елементима западноевропског барокног стила и рашког црквеног градитељства, у једном граду западне Србије – каже свештеник.
Црква има три улаза – главни западни и мањи портали са јужне и северне стране, а дужина грађевине од западног улаза до завршетка олтарске апсиде, износи 30 метара. Широка је 19 метара. Радове је обавио неимар Таса Наумовић из Шапца, а иконостас, који је издржао бомбардовање и аустроугарску окупацију саме цркве, осликао је један од најтраженијих представника домаћег црквеног сликарства 19. века Никола Марковић. У самом центру стоји икона Покрова Пресвете Богородице, по којој црква носи име.
Црква је саграђена на остацима Лозничког града, војничког утврђења из доба Првог српског устанка, подигнутог по заповести Јакова Ненадовића 1807. године, од ког су до данас очувани остаци бедема и ровова.
– По наређењу проте Јакова Ненадовића, а по плану руског инжењера Гранберга, војвода Антоније Анта Богићевић и локално становништво саградили су шанац, који је због положаја имао стртешки важну функцију да заштити продор турске војске у унутрашњост Србије из правца Босне – објашњава парох Милош Петровић.
Бој на Лозници, трећи је бој који се одиграо под зидинама овог шанца. Ту је око 1200 устаника, предвођених војводом Антом у октобру 1910. године, дочекало близу 30000 турских војника Алипаше Витајића из Зворника. Након страшног окршаја, на крви страдалих подигнута је камена црква, претходница данашње.
– Успели су да задрже Турке док се овде није створила главнина српске војске предвођена Карађорђем и Јаковом Ненадовићем и да онда заједнички у пољу према Лозници потуку Турке. Током самог боја, Карађорђе је известио Совјет у Београду да у крвавијој баталији није учествовао – то је место освештано крвљу страдалих. Тада је овде изграђена камена црквица, а ова данашња 6 деценија касније – прича.
Током Првог светског рата храм је претрпео последице бомбардовања, али структура објекта није нарушена. Једно време непријатељској војсци служила је као магацин.
– Након рата, у самом камену пода цркве видели су се трагови коњских копита, који су Аустријанцима користили за превоз терета. Све богослужбене књиге тада су однете, али још занимљивији је податак, да је у међуратном периоду, неко од потомака војника који су књиге однели, све вратили – каже свештеник.
У црквеној капели почивају кости војводе Анте Богићевића, а у самој цркви налазе се посмртни остаци сина и кћерке проте Игњата Васића. Историјски значај места заокружује бронзани споменик Филипа Вишњића, на остацима некадашњег Лозничког града.
Обележје у виду плоче са краљевском стопом у порти цркве, доказ је да се на овом месту Свевишњем помолио и краљ Петар I Карађорђевић, приликом прве званичне посете овом делу државе.
Из серијала „НАСЛЕЂЕ ПОДРИЊА“. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Лознице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
