Док пластика потискује дрво, а стари занати полако нестају, у Подгорини још постоје људи који не дозвољавају да знање њихових предака оде у заборав. Један од њих је Живко Живановић, бачвар из Осечине, који и на прагу девете деценије живота прави бурад за ракију и вино, вучије, ведрице и друге предмете од дрвета. У својој…
Постоје места на која се човек враћа и када од њих годинама одлази. Места која остану негде дубоко у сећању, сачувана у мирису земље, звуку трактора, старом алату у дворишту или причи коју је некада слушао од деде. За Дарка Симића, агронома и пољопривредног саветодавца из Шапца, такво место је дедовина у Јаловику, у Посавотамнави….
Изажањац, јединствена манифестација која више од три деценије чува обичаје везане за завршетак жетве и вршидбу пшенице у Богатићу, и ове године окупила је велики број посетилаца. Уз звуке старе парне вршалице, песму, игру и мирис тек овршеног жита, велики број посетилаца присуствовао је још једном сусрету прошлости и садашњости. Када би се пре пола…
Док многи млади људи своју будућност виде далеко од села и породичних имања, Мирослав Лауш је изабрао потпуно другачији пут. Вратио се дедовини у селу Крнуле код Владимираца и на земљи својих предака подигао савремену плантажу трешања, која је данас једна од најуспешнијих у овом делу Србије.Ове године природа је воћарима коначно била наклоњена. После…
Назив Топана који је некада био добро познат Шапчанима данас се ретко чује. Нестао је и из говора и са мапе града. Остао је забележен у архивској грађи и старим новинама, али јединствен одговор на питање како је настао није. О његовом пореклу сачуване су две приче. Једна води до турских топова после 1867. године,…
„Плаћа као Тешман свиње“ – изрека је која се и данас може чути у Подрињу и Мачви, али мало ко зна како је настала и ко је био човек чије је име постало симбол поштеног плаћања и народног поверења. Теодор Тешман Солдатовић био је чувени трговац, начелник, депутат Народне скупштине и један од најугледнијих људи…
Да ли знате да је из једног шабачког шора потекао човек који је исковао први српски златник, обликовао модерну српску државу и био један од најобразованијих Срба свога времена? Или да је из исте породице потекао даровити песник чији је живот трагично прекинула душевна болест? Обојица су поникла из шабачког Рабаџилука. Шабачки Рабаџилук, крај који…
Лекар који је са српском војском прошао Албанску голготу, лечио рањенике на Крфу, био одликован за храброст и постао један од најбогатијих Шапчана, истовремено је био и власник једне од најпознатијих градских кафана – „Делиграда“. Данас мало ко зна да се иза овог чувеног кафанског имена крије животна прича др Михаила Петровића, човека који је…
Некада је пустовање вуне било део свакодневице, а данас је готово заборављена вештина. Ипак, да стари занати не морају да остану само успомена показале су жене окупљене у Удружењу за очување традиције „Калиновац“ из Поцерског Метковића. Уз подршку Града Шапца и Етно мреже Србије, током једномесечне обуке савладале су древну технику обраде вуне, са жељом…
Пре него што су улице добиле званична имена, Шапчани су град делили на свој начин. Постојали су Баир, Преки шор, Доњи шор, Камичак и Циганска мала. Улице су називане према занатима, људима или обележјима по којима су биле препознатљиве- Рабаџијски шор, Камени шор, Болнички шор, Грмићи, Шанин шор… Међу њима је посебно место заузимао Рабаџилук,…
Мирјана Чворић Губелић