Денис Саравакос из Шапца, један је од ретких узгајивача бамије у нашој земљи. Гајење ове тропске биљке, нетипичне за Србију, започео је пре пет година, а плодове суши и прерађује у лековите производе. Са биљком необичном укуса Денис се сусрео први пут у Грчкој где је био на привременим раду, а када се вратио у…
Црква Светог цара Константина и царице Јелени у Коцељеви ове године обележава 155 година постојања. Током бурне историје храм је неколико пута страдао, непријатељска војска га је претварала у затвор и магацин, а током повлачења Аустроугари су запалили цркву. Ипак, захваљујући верном народу, свештенству и општини, и данас опстаје на добробит Коцељеве и њених мештана….
„Тих је година све што се могло назвати новином, што је било корисно и од неке потребе, улазило прво у Шабац, а кроз њега у Милошев Крагујевац, Београд, па у целу Србију“, записао је Милан Јевтић. На десној обали Саве први пут су се чули тонови клавира, а варошке улице пресецале су се под правим…
Рађевину не красе само људи ведрог духа и отвореног срца, већ и богата историја, дубоко укорењена у сваку њену долину. Готово сваки педаљ ове земље у општини Крупањ обележен је неким догађајем из прошлости- борбом, легендом или успоменом која се преноси кроз покољења. А међу њима, једна, о витезу Рађу, се издваја као најживља и…
Живот у Мачви пре једног века није се могао замислити без колиба. Кућице зидане углавном од блата и сламе, биле су уточиште у сезони пољопривредних радова. Ту су подизани дрвени обори за ситну стоку, свиње и овце, а живот се одвијао од раног пролећа до касне јесени. Некада их је било на десетине, а данас…
Богољуб Пантелић из села Мровска, једини је столар у општини Владимирци који је и данас остао веран овом занату. Још као дечак савладао је столарске вештине, а цео живот обрађивао дрво искључиво ручним алатима. И поред тога, није било комада намештаја, алатке или употребног предмета који није могао да уради својим рукама. Све што је…
У Србији је данас сачувано око 50 цркава брвнара. Јединствена архитектонска баштина настала као резултат богатог наслеђа народног градитељства, и поред рушења и спаљивања, опстала је у Подгорини, у селу Скадар код Пецке. Посвећена Вазнесењу Господњем, подигнута је око 1720. године од стране досељеника из околине Скадра на Бојани, који су и дали име месту. …
Одлука да се отвори прва стална бактериолошка станица у Шапцу, као једна од пет у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1. новембра 1921. године, није била привилегија града већ потреба због борбе против заразних болести, асанације терена, хигијенизације и вакцинације. -Писани трагови указују да су међу првим забележеним случајевима шарлаха и тифуса у Србији…
У Завичајном музеју Коцељева однедавно се налази јединствена фотографија Јанка Веселиновића са ђацима, док је био учитељ у селу Свилеува код Коцељеве. Вредну фотографију открио је Зоран Живановић, виши кустос Завичајног музеја Коцељева, чиме је значајно употпуњена стална поставка једног од највећих писаца српске културе која се чува у овој установи. Поред збирке књига сабраних…
Област Подриња, данашњег Јадра и Рађевине још од античког доба имала је живу рударску активност. У подрињским рудницима вадило се сребро, а касније олово, цинк и антимон. Концесије за истраживања руда у Подрињу у тадашњој Кнежевини Србији имали су Илија Милосављевић Коларац и Милан Пироћанац. У историји рударења овог краја остаће забележено да се на…
Мирјана Чворић Губелић