Да се срећа не купује него ствара сопственим рукама, маштом и вером у боље, Бранка Бобић (32) схватила је још као девојчица, а сада то исто показује својој деци. Фризирање и улепшавање дама учила је гледајући друге како то раде, шнајдерски занат преузела је од маме, а декорацијом простора папирним цвећем бави се из задовољства и жеље да свему да ведрији изглед. Неисцрпна инспирација су јој деца, а нада се да ће једног дана отвори фризерски салон у ком ће моћи да прави фризуре искључиво малишанима.
Божури су јој омиљена тема (Фото: Ј. Губелић)
Бранка уме да ради све – фризира, шије, црта, кречи, глетује. Најзадовољнија је када ни од чега успе да направи нешто. Тако од старих ствари прави одећу за љубимце, гардеробу за мајке и ћерке. Њени изум су цветне лампе и неизоставна сензација дечијих рођендана – Барби кутија за сликање. Да не би била добра вила само својој деци и њиховим другарима, ускоро покреће креативне радионице за прављење предмета од рециклажног материјала, са циљем да се деца одвоје од компјутера, развијају машту и раде нешто практично.
Креп паприр и креативност стварају чуда (Фото: Ј. Губелић)
Ова свестрана девојка навикла је да када савлада једну вештину, иде даље. Пратећи стране сајтове покушала је да уради нешто што не постоји код нас – да направи џиновско цвеће од папира. Почела је са малим цветовима, и пред себе постављала све теже задатке.
„Кренула сам од једног цвета, затим сам правила све веће и веће. Било је тешко јер нисам знала од чега који део цвета да правим, а имала сам на располагању само остатке материјала које свако домаћинство има. Ретко шта бацам, све успевам да искористим. Користим тоалет папир, креп папир, картон, цеви за подно грејање. Пробала сам све могуће варијанте, како бих олакшала себи и уштедела новац и мислим да сам сада усавршила технику прављења”.
Њени аранжмани улапшавају најсрећнији дан
За мање од годину дана, уз много уложеног труда и непроспаваних ноћи, успела је да створи конструкцију од дивовског цвећа за декорацију сала, играоница и отвореног простора. Конструкцију сели по потреби, долази на догађаје и аранжира простор.
„Имам беле, розе, црвене цветове и сунцокрете. Идеални су за играонице и рођендаонице, деца их обожавају. Сада правим и бидермајере, чаше за венчања, тако да имам готово читаву декоративну опрему за свадбе“, каже Бранка.
Сву енергију, слободно време и новац који заради у свом салону улаже у овај необични хоби. Али она се не зауставља.
„Сви ме критикују јер сав новац који зарадим улажем у цвеће. Некада останем по целу ноћ, након посла у салону, не знам одакле ми толика енергија. Правим кикице по неколико сати, једва чекам да их завршим, да наплатим и да одем да купим материјал за цвеће. Чак сам, за потребе транспорта, продала стари ауто и купила већи. Чим сам га угледала рекла сам – Супер, овде може да стане моја саксија“, прича Бранка.
Букет велики као кућа (Фото: Ј. Губелић)
Велика подршка су јој деца. Они су, како каже, најискренији критичари и у игри са њима увек добија нове идеје. Највише се одушеве цвећем, када га донесе у играоницу за рођендане. Недавно је у Цапитол парку учествовала у манфестацији „У сусрет пролећу“.
„Позвала ме једна учитељица да направимо декорацију на тему пролећа. Довела сам другаре моје деце из школе, имали смо тезгицу, правили разне украсе. Имали смо спортски програм, рецитаторски, цртање маски, деца су била пресрећна. Простор испред тржног центра је оживео захваљујући дечјем смеху и мом цвећу. Драго ми је да могу на тај начин да их усрећим“, каже она.
Ове цветне конструкције посебно су погодне за шопинг центре или било какав други бетонски простор, који, уз помоћ јарких боја Бранкиних цветова добија потпуно другачији изглед. За предстојеће празнике, тржни центри у неколико градова у Србији оживеће управо захваљујући њеним ускршњим декорацијама.
Букети који освајају децу
Иако ју је одувек привлачио фризерски занат околности су хтеле да заврши школу за трговца. То је није спречило да у слободно време учи оно што воли. Почетак је био необичан – вежбала је на луткама, баки, комшилуку.
„Сестра је ишла на праксу у фризерски салон, а ја сам после школе ишла код ње и гледала шта она ради. Долазила сам кући и испробавала исто на луткама, шишала их, правила им фризуре. Онда сам замолила баку да је ошишам, јер је носила мараму, па није било важно како ће да испадне. Увијала сам јој косу, чак сам јој плела и кикице“, присећа се кроз смех.
И за простор и за весеље
Као млада девојка радила је свашта, да би, након што је добила прво дете донела одлуку да постане фризер. Уз мало среће и сналажљивости, сан јој се остварио. У салон, без имало искуства, ушла је и представила се као школовани фризер. Тако је све почело.
„Битна је енергија којом зрачиш. Нисам се плашила ничега, а ваљда сам била довољно спретна да изведем све што се од мене тражило, и храбра да никада муштерији не кажем да нешто не знам или не могу. Хтела сам да радим у елитном фризерском салону и то сам успела. Све се учи“, поручује ова свестрана девојка која је као вредан радник била награђивана семинарима и обукама и тако постала успешан фризер и козметичар. Данас ради неколико ствари паралелно.
