Kada su Borka i Dejan saopštili rođacima da se iz kuće od 100 kvadrata u centru Šapca sele u Klenak u pet puta manji sobičak, svi su bili u neverici. Tada su imali samo dobru ideju i mnogo volje. Danas su sigurni da su napravili pravi potez.
Borka radi veči deo posla oko cveća (Foto: J. Gubelić)
Hiljade hrizantema, muškatli i karanfila, begonija, kadifa, petunija, salvija, gazanija i muškatli privlači prolaznike makar da zavire u dvorište Andrića u Klenku. Na drugi pogled većina odlučuje i da pazari i tako u svom domu napravi mali raj za uživanje, nalik ovom tik uz magistralni put Šabac-Beograd. Baš to su poželeli Borka i Dejan Andrić iz Šapca pre 16 godina, a danas u tom raju uživaju sa svoje tri kćerke. Svi su uključeni u proizvodnju cveća. Sve što proizvedu u plastenicima iza kuće, prodaju u svom dvorištu.
Dejan je zadužen za prodaju (Foto: J. Gubelić)
Te 2002. godine počeli su sa 4.000, a danas godišnje proizvedu 100.000 sadnica baštenskog, balkonskog i sezonskog cveća. Međutim, pre 16 godina, kada su odlučili da napuste život u gradu, cvećarstvo je bilo samo dobra ideja.
„Ja sam u to vreme imala tri butika – u Šapcu, Vladimircima i Bogatiću. Rođena sam u gradu i u baštu pre toga nikada nisam ušla. Međutim, zbog brzog života, porodica nikada nije bila na okupu. Suprug je radio kao automehaničar, ja vodila radnje a deca su bila mala. Ja sam jedan dana rešila da počnemo da gajimo cveće i tako svi budemo zajedno“, priča Borka.
Godišnje proizvedu 100.000 cvetova (Foto: J. Gubelić)
Napustili su grad i došli u obližnje selo Klenak. U jednom sobičku su živeli, a u bašti su podigli plastenik i zasadili cveće.
„Taj plastenik je imao 40 kvadrata. Mi o cveću nismo ništa znali, osim što sam ja volela cveće. Tad nije bilo interneta, pa nismo imali šansu da saznamo kako se gaji i neguje cveće. Počeli smo da kupujemo knjige i da se raspitujemo. Međutim, kad si na početku, niko neće da ti kaže kako se to radi. I ovde je konkurencija kao i u svakom drugom poslu. Sećam se da smo čitali ali uopšte nismo razumeli stručne termine“, priseća se Borka.
Sve prodaju u svom dvorištu (Foto: J. Gubelić)
Sa prvom proizvodnjom doživeli su neuspeh ali to ih nije obeshrabrilo. Pikirali bi nove semenke koje bi kasnije ubacivali u čaše od jogurta, zatim veće posude, pa sve do saksija koje su išle za prodaju. Plastenik su grejali uz pomoć peći bubnjara, a biljke zalivali ručno. Danas imaju parno grejanje u plastenicima, sistem kap po kap i cveće kom se dive i kupci i konkurencija.
„Potrebno je mnogo više strpljenja, rada, energije i ulaganja nego u druge grane poljoprivrede. Međutim to se na kraju isplati. Posao se jednostavno razvijao. Nama se svidelo, a izgleda i cveću sa nama. Sve ovo što vidite, mi i ne primećujemo. Ljudi dođu i dive se. Nama je to potpuno normalno. Cveće je sastavni deo naših života“, kaže Borka koja je zadužena za veći deo posla.
Ulaz u cvetni raj (Foto: J. Gubelić)
Sve što proizvedu, prodaju u svom dvorištu. Za taj deo posla zadužen je suprug Dejan. On obezbeđuje drva za grejanje plastenika, donosi prehranu i brine se oko zalivnog sistema, dok Borka pikira i orezuje cveće. Biljke traže vodu, prehranu i negu. Ponekad i više od toga.
„Zimi ložimo na svaka dva sata. To je kao da imaš bebu. Nema odmora u toku godine. Na more idemo na smenu. Imamo tri žene koje pomažu a uključene su i naše tri kćerke. Jednostavno, to je živo biće i ne može ni dan da se ostavi bez hrane i vode. Tu je i orezivanje i sve što traže biljke. Ovde nema ništa bez iskustva. Tek kad propadne, ja shvatim šta se desilo i više ne ponavljam grešku“, objašnjava Borka.
Cveće traži ljubav i negu (Foto: J. Gubelić)
Osim novca, preduslov za uspeh je ljubav.
„Ujutru im pustimo muziku. To daje pozitivnu atmosferu. Sigurna sam da one sve osećaju i da im se ne može prići bez ljubavi. Ja kada nisam raspoložena, u rasadnik i ne ulazim“, kaže Borka.
