Богдан Перић из Мачванског Белотића код Богатића одлучио је да остане на својој земљи. У селу има све што му треба за нормалан живот. Он, заузврат, не тражи ништа, али добија све. Добар део тога даје му земља коју неизмерно воли и поштује.
Са пет година први пут је дошао са оцем на њиву, а од тада је она његов живот. Живи за дан у ком ће осетити мирис кошене траве и укус зрелих плодова свог рада.
-Ја имам двадесет пет година, а већ са пет тата ме је водио у њиву. Тада сам заволео овај посао. Тада смо, као деца њему помагали и гледали како он то ради. Онда сам и ја одлучио да се бавим пољопривредом – прича овај млади човек.
Завршио је средњу школу, али га је прва љубав снажно вукла. Тада је одлучио да остане у свом месту.
-Има дана када баш буде тешко, али кад човек види плодове свог рада, онда буде много лакше. Сав тај рад и труд на крају се исплати. Да није тако, ми се тиме не би бавили. Тако смо навикли од малих ногу. Ја сам почео са татом, мајком и братом и не планирам то да прекидам. Планирам и даље да се бавим овим. Мени то одговара. Навикао сам да радим и не могу да замислим да седим пола дана а да не радим ништа – прича Богдан.
Рад труд и улагање дали су резултате на овој парцели, па ускоро Перићи моћи да убирају плодове свог рада. То је позни купус, док су већ два пута раније сорте секли и продавали.
-Цена током године буде око 30 до 35 динара. Прошле године просек је био 45. Видећемо како ће бити ове године. У почетку буде лошије, а на крају сезоне боље, тако да имамо рачуницу – прича и не кука чак и када године нису повољне за пољопривреду.
На још три хектара гаје лубенице, плави парадајз и паприке. У све улажу много рада, баш као и на овој парцели где је инсталиран и систем за наводњавање.
-Мора да се улаже, али се исплати. Клима се мења, па је то много незгодније за купус јер доживи стрес кад се залива хладном водом. Опет је другачије и боље када се сва храна пушта кроз систем. Тада је далеко боља уштеда – објашњава.
Признаје да живот на селу није лак. На својој земљи налази своју рачуницу како у пољу тако и у животу на својој земљи које се ни за шта не би одрекао.
