Брачни пар Настић из Ваљева Мирослав и Босиљка, сваке године кампују на Дрини, у селу Црна Бара. Живот у природи започели су пре три деценије. У камп кућици дочекују пријатеље из Србије и Босне, славе рођендане, годишњице брака и друге важне животне догађаје. Живот на точковима за њих је изазов који ни за шта не би мењали.
Јутарња хигијена у природи (Фото: Ј. Губелић)
Већ у шест сати Мирослав Настић је на ногама. Сигурним кораком иде према балону за воду, причвршћеном на тополи. Умива се и пере зубе у природи, а онда, као и сваки муж, одлази у набавку хране. Нјегова продавница је Дрина.
“Ово је за мене као да сам се поново родио. Када овде дођем, ја сам препорођен. Ујутру и увече пецам, а преко дана нам долазе гости. Ми смо се саживели са природом”, прича Мирослав.
Боса припрема доручак (Фото: Ј. Губелић)
За то време Боса припрема доручак. Такође у природи. Решо на плин причвршћен је тик поред дрвета да истовремено домаћици чини хлад док припрема храну. На дохват руке је балон са водом, сто на ком припрема храну и одлаже посуђе. На средини имрповизованог дворишта, педесетак метара од модре Зеленике, у хладу топола смештене су две камп кућице, предшатор за поподневни одмор, сто и столице. Право мало домаћинство. Настића кутак. Њихов живот је на точковима.
“Овде долазимо вец тридесет година. Почели смо још кад су нам деца била мала. Прво смо спавали у шаторима, а онда смо купили камп кућицу. Када нам је она постала тесна, набавили смо ову камперицу”, прича Босиљка док пролази кроз предшатор да би ушла у свој дом.
Настића дом ( Фото: Ј. Губелић)
То је прави мали апартман. Унутра је шпорет на плин, судопера, пећ за пицу, фрижидер, комплетно опремљено купатило, француски лежај, ормари за гардеробу, грејалица на плин, гостинска соба. На прозорима комарници. У петнаестак квадрата стало је све. Преко дана ово је дневна доба, а увече спаваћа.
“Кад се овај кревет расклопи, на њега може да легне шесторо. Кад смо нас двоје сами, муж често ноћу помисли да сам изашла, док ми не дотакне руку и увери се да сам овде, јер толико простора има. Фрижидер нам добро дође за храну. У селу купимо јаја да имамо за доручак и овде хладимо пиће. Имамо све. Купатило чак и не користимо, јер можемо напољу да се окупамо”, прича са одушевљењем Боса.
Дневна, спаваћа и гостинска соба (Фото: Ј. Губелић)
Струју обезбеђују уз помоћ агрегата, а воде имају у изобиљу јер је њихова цела Дрина. Агрегат се покреће на бензин и помоћу њега извлаче воду из Дрине. Ту Боса пере веш, крпе, пешкире и судове, а увече се овде туширају.
“Узмем мало прашка и соде бикарбоне и веш је за један час чист. Овде сам развукла сушило између два дрвета, а на овом сунцу се брзо суши. Ништа не може да опере, чини ми се, као дринска вода. У овом кориту се брзо угреје тако да се увече само истуширамо”, одушевљена је Боса оваквим начином живота.
Рибља чорба је саставни део јеловника (Фото: Ј. Губелић)
Када пецарош донесе улов, може да се спрема ручак. Рибља чорба се подразумева. Насред дворишта је котлић. Ту се припремају рибљи специјалитети. А онда Мирослав узима таландару и пржи рибу.
На Дрини прослављају важне датуме у друштву пријатеља (Фото: Ј. Губелић)
Имају Настићи свој Градац у Ваљеву, али ништа није као Дрина. Овде проведу по месец дана, понекад, као претпрошле године и дуже.
“Тад смо овде били 45 дана. Имали смо једно лепо место недалеко од овог. За то време имали смо 40 посета. Практично, сваки дан нам је био неко. Пријатељи дођу на дан, а неки остану и дуже.
Риба се пече на таландари (Фото: Ј. Губелић)
Гости спавају у камперици и предшатору. Има места за све. И овде је лепо. Замолили смо једног момка да нам поравна овај део да буде лепше”, причају Настићи.
Бели се веш опран дринском водом (Фото: Ј. Губелић)
Тако је и ове, гости се смењују сваки дан.
„Ми овде заиста уживамо. Природа је дивна, увек је хладовина а ако угреје, ту је река, па можемо да се расхладимо. Док жене припремају храну, ми пецамо на реци“, прича Драган Васић, који овде често увесељава друштво песмом и свирком.
Овде нема нервозе и бриге (Фото: Ј. Губелић)
Када се довољно опусте, засвирају на гитари. Госте се и уживају, јер такав је живот оних који живе у складу са природом, а она им даје више од хране, ваздуха и воде.
