Шта је у кутији нико не пита. Очи слављеника упрте су у папир у који је умотан поклон. Добро познат дезен, у комбинацији боја спојивих његовом креатору из прошлог века. Циклама и наранџаста. Баш том, доминантнијом, исписан је назив некада познате трговачке фирме – НАМА. Била је то наша марка, припадала је нама. Лого у ком се спајају две стрелице доминирао је на папиру.
Папир непролазне вредности (Фото: Ј. Губелић)
А, он, ни налик овом модерном, клизио је у рукама трговкиње када развуче ролну преко метарског стола у Старој робној кући. У једном потезу, оштирм маказама, одрезала би комад довољан да се упакује комад метраже. Онда би кутију облепила селотејп траком и ролну вратила на раф. Та ролна вредела је много. Некад.
Препознатљив лого (Фото: Ј. Губелић)
Шта се десило са ролнама „Наминог папира“? Шта се десило са Намом знају сви. Овај комад, мама, која се са осмехом сећа осамдесетих, пронашла је у шпајзу, међу кесама. Он је био највреднији комад у гужви предмета које је чувала. Једини и данас моћ због које иде у госте да испуни мисију. Његова улога је носталгија. Успева у томе, сваки пут и на сваком месту. Измами осмех, чуђење и једно питање: Где си нашао тај папир? Нико не пита шта је унутра.
Кеса чија вредност расте
Што није стало у њега, стало би у кесу. А она, једна једина продаје се на Купинду за 400 динара. Ове наше савремене су бесплатне, ваљда зато што ништа не вреде!
