На седам ари земљишта, породица Саравакос из Шапца узгаја органску бамију – биљку која последњих година поново привлачи пажњу у Србији. Од њеног цвета и плода припремају традиционалне чајеве, кувају чувену бегову чорбу, а понуду су недавно обогатили и необичним производом – домаћом кафом од бамије.
Цветови убрани на њиховој парцели завршавају у чају који се традиционално користи за ублажавање стомачних тегоба. То је само један у низу производа које од ове биљке припрема Денис Саравакос из Шапца, један од ретких узгајивача бамије у Србији. Гајење ове тропске биљке, која се не среће често на домаћим пољима, започео је пре неколико година, а данас је користи на различите начине – од исхране до припреме чајева и мелема.
„Бамија је добра за дигестивни тракт и варење, а може да помогне и код надимања. Садржи калцијум и друге корисне састојке, али, као и у свему, важно је не претеривати. Умерена количина сасвим је довољна“, каже Денис Саравакос, који је ову биљку најпре упознао у Грчкој, а потом одлучио да је узгаја и на свом имању у Шапцу.
Све је, заправо, почело сасвим случајно, када је у Грчкој први пут пробао бамију, биљку необичног укуса. Заинтересовао се за њена својства, а затим и за могућност да је сам узгаја. Оно што је почело као експеримент прерасло је у озбиљније интересовање, а потом и у малу производњу различитих производа.
„Од бамије користимо готово све – од корена до цвета. Направили смо и мелем, у комбинацији са невеном и смиљем, по старој традиционалној рецептури. Припремамо чај од бамије, а од њеног осушеног семена правимо и кафу. Семе се испече, као што се ради са обичном кафом, а добија се напитак без кофеина“, објашњава Саравакос.
Узгој ове биљке захтевао је много рада, стрпљења и учења. У почетку је Денис саднице припремао у контејнерима, а затим их пресађивао на њиву. Искуства је размењивао са произвођачима у Босни и Херцеговини, али и са пријатељем из Грчке, где се људи који узгајају бамију називају бамијашима.
„У почетку сам постепено учио, од сетве у контејнере до пресађивања на њиву. То је било споро и напорно, све док нисам отишао у Босну и разговарао са људима који се годинама баве узгојем. Много сам научио и од пријатеља из Грчке. Ипак, на крају сам схватио да није довољно само пратити упутства. Најважније је да имате вољу, љубав и енергију да оно што сте започели истерате до краја“, каже овај шабачки произвођач.
Бамија је биљка која захтева пажљиву негу, а готово сви послови на парцели обављају се ручно. Од припреме земљишта и сетве, преко окопавања и заливања, до бербе – сваки корак тражи време и посвећеност.
„Све се ради ручно. Када се њива обради и исфрезира, поставља се фолија, а семе може да се сеје и директно у земљу. Нема посебне механизације – после тога следе окопавање, заливање и све оно што је потребно да биљка успе“, прича Саравакос, који је од пионирског подухвата почео да развија мали породични посао.
Плод бамије обликом подсећа на издужену махуну. Може да се једе свеж, користи као сушени зачин, али и похује или пржи, слично паприци и тиквицама. Јестиве махуне беру се док су младе и мекане, најчешће када достигну величину од неколико центиметара.
„Најбоље је да се бере неколико дана након што цвет опадне, када плод достигне величину од четири до пет центиметара. Ако се не убере на време и прерасте, више није погодан за јело. Тада га остављамо да сазри како бисмо сачували семе за наредну сетву“, објашњава Денис.
Посебну пажњу привлачи кафа од бамије, која не садржи кофеин и представља алтернативу уобичајеном напитку. За породицу Саравакос, она је још један начин да искористи потенцијал биљке коју су пре неколико година тек почели да упознају. Од седам ари земље, много ручног рада и почетне радозналости, настала је прича о необичном производу који би могао да пронађе своје место и на тржишту – и у шољицама љубитеља другачије кафе.
