У шабачком крају, где су највеће површине под јагодом у Србији, почела је берба у пластеницима. Произвођачи су задовољни и ценом и квалитетом, а и ове године јагода са овог подручја сигурно проналази пут до купаца.
Споменка Борковић из Цуљковића код Шапца ових дана нема времена за одмор. Јагоде су стигле за бербу, па цео дан проводи у пластенику. За њену породицу то је први приход у сезони, а овог пролећа задовољна је и ценом и квалитетом.
– Квалитет је одличан, купци су задовољни. Почели смо са ценом од 450 динара, али то је било кратко. Сада се креће око 400 динара, мало горе-доле, али у принципу смо задовољни – каже Споменка.
До те зараде не долази се лако. Производња јагода је захтевна и тражи рад током целе године – од садње и неге до бербе.
– Имамо шест пластеника, око 900 м и више од 4.500 садница. Имамо и засаде на отвореном, који ће стићи после првомајских празника. Тада ће вероватно доћи до пада цене, јер је у Поцерини много засада под јагодом – објашњава ова вредна произвођачица.
Овај крај спада међу највеће произвођаче јагода у Србији. Управо квалитет – слатки и крупни плодови – издвајају шабачку јагоду на тржишту. Домаћи откупљивачи се надмећу за добар род, а поново се помиње и могућност извоза у Русију, што би за воћаре значило нову шансу.
– Са истим купцем радимо више од десет година. Јагода иде за Нови Сад и увек се чека, јер знају какав је квалитет. Што се тиче извоза, сада се поново помиње Русија, што би нам много значило – додаје она.
Корист од бербе имају и надничари, али је радне снаге све мање. Посао је тежак и мало ко је спреман да га ради.
– На отвореном смо морали да смањимо производњу јер нема радника. Ово је веома захтеван посао – стално сте у чучећем или клечећем положају. Радимо са провереним људима који знају посао – каже Споменка.
Дневница се креће око 500 динара по сату, али рад у пластенику није лак. За породицу Борковић, као и за многе друге произвођаче, сезона јагода значи рад од јутра до мрака, без паузе – али и наду да ће се труд исплатити.
