Sedamdeset pet generacija medicinskih radnika put humanosti i nauke krenulo je iz Medicinske škole u Šapcu. One prve i ove današnje spaja ista vizija – vera u struku i briga o čoveku. Svake godine ista je i želja velikog broja svršenih osnovaca – da 1. septembra do poslednjeg mesta popune klupe Zelene škole.
Među prvih sedam osnovanih u FNRJ, u zgradi Crvenog krsta u Masarikovoj ulici broj 42, u Šapcu je 20. septembra 1946. godine otvorena Državna škola za medicinske sestre sa internatom. U prvi razred upisano je 30 učenica, školovanje je trajalo 3 godine, a u junu 1949. grad je dobio prvih 17 medicinskih sestara.
Godine 1947. seli se u stambenu zgradu Gradskog narodnog odbora u Grmićkoj ulici, da bi kao Škola za lekarske pomoćnike rad nastavila 1948/49. u sadašnjoj zgradi – Zelenoj školi, koju je šabački lekar Andra Jovanović zaveštao opštini 2. novembra 1949. godine. Objekat od prvobitnih 1380 kvadrata, zbog stalnog porasta broja učenica, već školske 1957/58. godine biva dograđen sa 420 metara novog prostora.
Da uče ovaj human i odgovoran posao u Šabac su dolazile i učenice iz udaljenih krajeva zemlje.
„Zbližile su se devojke iz Kraljeva, Bajine Bašte, Šapca, Užica, Gospića, Dimitrovgrada, Cetinja. Lepi su i nezaboravni dani internatskog života, čak i oni kada je 119 učenica spavalo na 80 kreveta na kojima su bile slamarice…..“, piše u monografiji posvećenoj pedesetoj godišnjici Medicinske škole.
Po ugledu na Zagreb i Beograd, Medicinska škola imala je i svoju Patronažnu službu, koja je kasnije zamenjena Zdravstvenom stanicom za pružanje zdravstvenih usluga stanovništvu Benske bare. Zubna ambulanta u školi opremljena je 1968.
Kako to biva, škola je, kroz vreme, nekoliko puta menjala ime, ali ne i svrhu. Od 1958. godine nosi ime Mike Mitrovića, studenta medicine iz Šapca i narodnog heroja, sve do 2003. godine, kada je na inicijativu Nastavničkog veća promenila ime u Medicinska škola „Dr Andra Jovanović”, u čast svog zadužbinara.
Kroz 75 godina ovde su se obrazovali različiti profili: medicinske sestre, laboratorijski, farmaceutski, zubni, sanitarni, radiološki, fizioterapeutski tehničari, stomatološke, pedijatrijske, ginekološko-akušerske sestre, kozmetički tehničari. Danas škola ima sedam smerova i 28 odeljenja.
– Kada sam 1966. došla u školu, te godine osnovan je i zubotehnički smer. Uslovi rada bili su solidni, prilagođavali smo se u skladu sa brojem odeljenja. Direktor je tada bila Mileva Jevtić, ona je praktično osnovala školu i trudila se da obezbedi dobre uslove. Kad sam postala direktor 1980. otvoren je fizioterapeutski smer, proširio se i broj odeljenja i učenika, bilo je više prostora – kaže profesorka biologije u penziji Dragoslava Ćirić, direktor škole u periodu od 1980 do 1987.
Škola je bila poznata po disciplini, a njena Omladinska organizacija na svim važnijim nadmetanjima srednjih škola u gradu osvajala je prva mesta. Glas Podrinja pisao je: Škola za lekarske pomoćnike je već više godina najbolja u gradu. Ne samo u učenju, u svemu, i u školskom i vanškolskom radu.
– Đaci su bili divni, vredni, odgovorni, poslušni, to se zahtevalo od njih. Do pred kraj osamdesetih nosile su se plave uniforme sa belom kragnom i borosane. Po tome su se poznavali učenici Medicinske škole – kaže profesorka Dragoslava Ćirić.
Učenici su se okupljali u gradskim humanitarnim i radnim akcijama. Organizacija omladine, preteča današnjeg Učeničkog parlamenta, učestvuje i u akcijama Crvenog krsta – pomažu mladima, starima, po kućama, u zdravstvenim ustanovama, učestvuju u akcijama dobrovoljnog davanja krvi, u procesu transfuzije.
I nastanak najtrofejnijeg gradskog rukometnog kluba Medicinar vezuje se za Medicinsku školu, a novac za putovanja i takmičenja učenica na početku je obezbeđivao školski Savet roditelja. Iz Medicinara otišle su reprezentativke i učenice škole – Dragica Đurić, Ljubinka Erdevički, Ljiljana Marković, Sandra Fajfrić.
Vremena provedena u prijatnom ambijentu i još boljem kolektivu lako je voleti.
– Medicinska škola meni je prerasla u ljubav. U ovu školu sam uložio čitavog sebe. Vodio sam likovnu sekciju, sa učenicima na takmičenjima iz istorije osvajali smo republička prva mesta. Stanujem u blizini Doma JNA, ali kada prođem pored Medicinske škole srce mi zaigra. Pa mi se čude kolege penzioneri – priča profesor istorije Toma Vučetić.
Profesor istorije neizbrisiv trag ostavio je jednim od najlepših amblema medicinskih škola u Srbiji. Stoga ne čudi što ga učenici pozdravljaju i tamo gde se najmanje nada.
– Svugde srećem đake. Kad odem u bolnicu oni mene prepoznaju, dolazi jedno, pa drugo, treće, pitaju kako ste profesore. Vraćao sam se iz Svete Gore, svratim u selo pored Đevđelije u restoran, kad čujem ženski glas, dobar dan profesore – Sanja, supruga dr Aleksandra Jovanovskog. U Podgorici sedim u kafiću, neko mi zatvori oči i kaže: Profesore pogodite ko je. Kad ono Sandra Fajfrić, moja učenica – priča kroz smeh.
Nezaustavljive društveno-ekonomske promene i ubrzani tehnički napredak u svim oblastima, zahteva praćenje trendova. Medicina se rapidno razvija, a samim tim i potrebe za novim profilima, prostorom, nastavnom i drugom opremom.
– Kao đak, u Medicinsku školu došla sam 1992. godine, a škola je 1996. proslavila 50 godina postojanja i rada. Ono što je odlikovalo taj period, iako je to bliža prošlost, bili su čelična disciplina, stroga pravila ponašanja za učenike. Opremljenost je bila solidna, ali su ipak veštine pretežno sticane van škole, u nastavnim bazama. To je takođe bilo vreme krize i različitih previranja, nije bilo izleta, ekskurzija, druženja, sem učenja i školskih obaveza – seća se direktorka škole Biljana Đuknić.
U svakoj zajednici, pa i u školi, nosioci ostajanja na putu napretka jesu dobri i entuzijastični rukovodioci. Ovde je svaki direktor utkao deo svojih sposobnosti.
– Od Mileve Jevtić, Dragoslave Ćirić, zatim Slobodana Matića, Milana Trifunovića, Snežane Opačić, Aleksandra Pajića, sada mene – uvek je rađeno na tome da škola napreduje, renovira se, da ima kvalitetnu opremu u kabinetima i savremena nastavna sredstva. Zahvaljujući tome, čini mi se, ona danas izgleda tako kako izgleda – ističe direktorka.
Sedamdeset petu godišnjicu škola je dočekala spremno. Između 2013. do 2016, za vreme rukovođenja direktora Aleksandra Pajića, napravljena je vizija rekonstrukcije. Čekala se 2017, godina velikog početka.
– Kancelarija za javna ulaganja odobrila je sredstva za rekonstrukciju zgrade našeg zadužbinara, po prvi put od njene izgradnje. To je bio ključ da škola promeni izgled. Zamenjena je krovna konstrukcija, potkrovlje je nadograđeno. Nakon toga smo uradili fasadu i zamenili stolariju na crvenoj zgradi, čime je i ona dobila zeleni sjaj – objašnjava direktorka.
U školskoj 2018/19. školska biblioteka opremljena je novim modernim nameštajem sa namerom da u digitalno doba učenike vrati knjizi. Učenička čitaonica, nastavnička kancelarija i informatički kabineti bogatiji su za novu računarsku opremom. I svečana sala, posle 40 godina, dobila je nov izgled.
Danas Medicinska škola u Šapcu poseduje 21 potpuno opremljen kabinet i nekoliko laboratorija za protetske, farmaceutske, hematološke, biohemijske i mikrobiološke vežbe. U uslovima pandemije, kada nije bilo moguće koristiti kapacitete nastavnih baza, opremljenost kabineta za nastavu, ispostavila se ključnom.
– Zato je jedna od važnih investicija bilo opremanje kabineta zubnih tehničara. Sada imamo najsavremeniji kabinet u Srbiji za izvođenje protetskih radova u zubotehnici – ističe direktorka Biljana Đuknić.
Dugogodišnji problem bezbednosti rešen je ograđivanjem dvorišta, zatim je saniran sportski teren, a u toku su radovi na rekonstrukciji fiskulturne sale, za kvalitetnije bavljenje sportom učenika i drugih mladih u gradu.
Medicinska škola oduvek neguje i dobru saradnju sa brojnim institucijama u lokalnoj sredini, a osnova praktične nastave je u njenim bazama – Zavod za javno zdravlje, Dom zdravlja, Opšta bolnica, Hemofarm, privatne apoteke.
– Iz saradnje sa Udruženjem paraplegičara Mačvanskog okruga rodila se ideja da naši učenici pruže usluge članovima ovog udruženja, ali i ljudima iz Udruženja slepih i slabovidih, sa kojima takođe imamo dugogodišnju saradnju. Zajedničkim projektom „Bez barijere do obrazovanja“ pristupili smo izgradnji lifta u našoj školi, da osobe koje imaju određena telesna oštećenja mogu da koriste usluge naših učenika fizioterapeutskog smera. Time postajemo jedina škola u gradu u potpunosti uključena u proces inkluzije – kaže direktorka Medicinske škole.
Od prvog dana sjedinjeni sa strukom, učenici Medicinske škole su i uspešni sportisti, umetnici, novinari, glumci. Školski časopis Medikus četiri puta bio je nosilac Republičke nagrade za najuspešnije srednjoškolske časopise, a Svetosavske i predstave za Dan škole su za nezaborav. Kada je školski sport u pitanju, Medicinska škola jedna je od najtrofejnijih. U klupama škole uče uspešni sportisti – kajakaši, odbojkaši, rukometaši, atletičari. Na brojnim takmičenjima, republičke nagrade stizale su i od pojedinaca i grupno – iz hemije, istorije, biologije, prve pomoći, realističkog prikaza itd.
– Mislim da se naši učenici razlikuju od učenika drugih škola upravo jer smo pored svih kvalifikacija za zanimanje uspeli da razvijemo i humanost, empatiju, osećaj za druge, a između ostalog te vrednosti su ih i dovele u našu školu – kaže direktorka i dodaje:
– Uvek se oduševim kada vidim gde sve, u raznoraznim institucijama rade naši učenici – to su priznati lekari, ljudi koji rukovode institutima, klinikama. Kada se okupimo na desetogodišnjicama matura vidi se ta široka lepeza njihovih uspeha i to ne samo u polju medicine.
U proleće, kad sve olista, dovoljno je napraviti krug od Ulice cara Dušana do Dobropoljske i sa uživanjem zastati u skladu i zelenilu Medicinske škole. Sigurni smo da bi i sam Andra Jovanović bio iznenađen.
Iz serijala NASLEĐA TRAG. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
