Дистрикт
У фокусу

ПРИЧА КОЈА ПАРА СРЦЕ! ПЕТОРО МАЛИШАНА ЖИВЕ ОД 20.000 ДИНАРА БАКИНЕ ПЕНЗИЈЕ, БЕЗ СТРУЈЕ И ВОДЕ, А У ПАКАО СИРОМАШТВА ИХ ЈЕ ДОВЕО ЈЕДАН ПОГРЕШАН ПОТЕЗ

Собу у којој живе Тамара (4) и Вукашин (2,5) обасјава само петролејка, а у кухињи, где најчешће бораве, гори свећа. Сијалицу су први пут видели на сокаку у Варни, селу код Шапца, где живе.
Тамара и Вукашин су послушна и мирна деца. А такви су и њихова браћа Александар (17), Никола (16) и Лука (12). Једина брига им је немаштина. Са њом се Кнежевићи боре последњу деценију. Осмочлана породица Кнежевић, из Варне код Шапца, са петоро деце живи од 20.000 динара бакине пензије, у кући без струје и воде. Због имовинско-правних односа не могу да остваре социјалну помоћ и дечји додатак. Ову зиму дочекују без огрева и основних услова достојних човека.

Никола (16), Лука (12), Тамара (4) и Вукашин (2,5) живе у мраку (Фото: Ј. Губелић)

У девет квадрата кухиње – која је дневна, гостинска и спаваћа соба, а за старије дечаке и просторија за учење – стало је све: сто, столице, кревет и шпорет на ком спремају храну и греју се.
– Страшно је бити сиромашан – почиње кроз сузе причу бака Гордана. То је и она осетила на својој кожи под старе дане.

Вукашин (2,5), Никола (16), Лука (12) и Тамара (4) још се заједно играју, док Александар (17) учи код друга (Фото: Ј. Губелић)

– Ми смо живели у центру Шапца, али је супруг био тежак срчани болесник и одлучили смо да продамо стан и купимо кућу у селу, недалеко од Шапца. Ову кућу смо купили 1999. Међутим, власници нам нису рекли да је кућа у спору. Тачније, власници су била двојица браће и они су се судили око имовине. Мој супруг је дао новац и кад је отишао да преведе на себе, у агенцији су му рекли да не може. Тада му нису дали ни папире. Ми имамо признаницу да смо кућу исплатили, али не можемо да је преведемо на нас – прича Гордана.

Уче уз свећу у кухињи (Фото: Ј. Губелић)

Тада нису ни слутили да ће им то касније направити проблем за цео живот. Када је дошло време да мењају личне карте, суочили су се са првом препреком.
– Нико од нас није могао да добије личну карту јер немамо место пребивалишта. Кућа није легализована и ми немамо адресу. Ми практично не постојимо. Али, највећи проблем је што не можемо да добијемо социјалну помоћ ни дечји додатак, јер немамо адресу становања – жали се Гордана, која је 2012. изгубила супруга.

Осмочлана породица живи од 20.000 динара бакине пензије (Фото: Ј. Губелић)

Када је син Бошко (43) стасао, одлучио је да се жени. Лјубав га је спојила са Лјубинком (38), која је у суседно село Богосавац стигла из Петриње 1995. године у “Олуји”, и то комбајном. Једва да има педесет килограма, али сваки дан ради за надницу.
– Кад ме неко позове, ја идем и радим. Сад сам радила на паковању пудинга, а преко лета радим у надници. Идем где год ме неко позове – каже она и стојички подноси највећи терет.

Воду доносе од комшија (Фото: Ј. Губелић)

Сви су у кухињи, свако зна своје место, јер другачије не би могло. Најстарији Александар отишао је код друга. Лакше је кад је ван дома. Нјему другови не долазе ни за рођендан и на то се навикао.
– Ми три године живимо без струје. Прво смо имали дуг, онда су се на то нагомилавале камате, а сада је то премашило 100.000 динара. Нисмо имали од чега да платимо и дошли су и исекли струју. Пошто је вода везана за струју, сад немамо ни воде, па у балонима доносимо од комшије – прича Богдан, који је због породичних проблема у лошем психичком стању.
Прошле године купили су пећ, па у једној соби спавају мајка и отац са старијом децом, а бака остане у кухињи са најмлађима. Када се пре неки дан Поцерина забелела, они су цвокотали од хладноће.
Да немају од чега да купе огрев сви су свесни. Али не просе и не моле. Живе своју немаштину како знају и умеју.

Своју немаштину живе како знају и умеју (Фото: Ј. Губелић)

Немају ни за карту до школе
Александар (17) и Никола(16) данас нису ишли у школу јер нису имали новца за карту. Ишао је само Лука, јер до школе стиже пешке. Али питање је шта ће бити сутра. По свему судећи, ово ће бити још једна дуга ноћ. Тако је сваки пут када га измучи астма. Баш ових дана не да му мира, кад мемла после јесењих киша крене да се шири по зидовима.

Како да помогнете
Сви људи добре воље који желе да помогну деци могу да пошаљу СМС на хуманитарни број 2552 или да уплате средства на динарски текући рачун “Блиц фондације”: 2750010221949709 90 или на девизне рачуне 10221949724 45 – за уплате у еврима; 10221949711 84 – за уплате у швајцарским францима и 10221949717 66 – за уплате у доларима, Социете Генерале Србија, Београд.

Мирјана Чворић Губелић / Блиц, Срце за децу

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Comments

  1. kada stavljate broj racuna, stavite broj racuna porodice a ne fondacije.. ljudi su skepticni na razne prevare raznoraznih fondacija i zbo toga porodicama kojima stvarno treba pomoc ista moze izostati! znaci ime, prezime i adresa porodice/clana takve porodice, ok u ovom slucaju nemaju licnu kartu pa je to problem za racun u banci, ali moze telegrafski da se posalje novac postom na adresu postar da im donese. Ja cu licno ici u Sabac za 7-8 dana pa cu svratiti u ovo mesto da probam da ih nadjem i pomognem im oko ogreva, deci sta treba od odece i obuce, nesto za skolu itd..
    Ali ako ne bude kako je napisano od strane blic fondacije drzite se dobro, mrzim prevarante!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *