Дистрикт
Култура

ПИСМА ОТКРИЛА ИНТИМНЕ ДЕТАЉЕ ИЗ ЖИВОТА ЗНАМЕНИТИХ

„Ево ти још једне лепе слике. Брзак те поздравља, вели сасвим је заборавио да се наљутио на рузмарин. Уосталом, ево и он ће својим потписом потврдити. Поздрав свима и теби од маме и тајке, а и Брзака. Онај је рузмарин давно прецветао и осушио се. Ја сам на то давно заборавио. Много поздрава!“ – пише Јанко Веселиновић кћерки Персиди 1903. године на разгледници из Врњачке бање. Исписане оригиналним рукописом, бањске и разгледнице из Земуна, откривају делић пишчевог односа са породицом и пријатељем Драгомиром Брзаком, са којим је стварао позоришне комаде с певањем „Опклада“ и „Ђидо“.

Разгледница из Врњачке бање којом се Јанко Веселиновић јавља ћерки – 1903. година (Извор: Међуопштински историјски архив)

Вредна документарна и мемоарска грађа у форми личних преписки, дописа, молби, жалби и осталих начина писаног комуницирања знаменитих личности из 19. и 20. века Шапчанима ће у наредном периоду бити доступна на градском тргу. Тема изложбе Шабачког архива, настала поводом обележавања 101. годишњице од ослобођења града у Првом светском рату јесу писма која сведоче о значајним појединостима из градске и националне историје, чувана у различитим збиркама поклона и откупа, Шабачког суда, различитих грађанских удружења и осталим вредним архивским фондовима.

Писмо Милоша Обреновића жени Љубици – 4. март 1840. Херешт (Извор: Међуопштински историјски архив)

Богату поставку изложбе чине документи, фотографије, портрети потписника писама који су својим животом и делом већ постали део историје, или оних мање познатих, али подједнако важних за реконструкцију духа времена. Значајан историјски материјал сакупљен из различитих извора саопштава занимљиве појединости у вези са особом која пише, као и са примаоцем писане поруке, а уједно даје и ширу слику одређених прилика из прошлости.

Молба краљице Наталије Народној скупштини (Извор: Међуопштински историјски архив)

Из епистоларних докумената изложених на главном градском тргу виде се на нов начин поједини моменти из живота чланова династије Обреновић – из писама кнеза Милоша, Михаила, Јеврема Обреновића, краља Милана и краљице Наталије, а ту су и сведочанства о другим знаменитим личностима из претходна два века. Посебну целину изложбе чине писане поруке ратних заробљеника из Другог светског рата.

Краљица Наталија (Извор: Међуопштински историјски архив)

– Писма Стојана Новаковића, митрополита Михаила који је био и епископ шабачки, Јована Ристића, Томе Вучића Перишића, затим писма знаменитих Шапчана који су пуно учинили за друштвени и културни живот Шапца – Жике Поповића, Јанка Веселиновића, а последњи део изложбе су писма ратних заробљеника из Другог светског рата, људи који су били у војсци Краљевине Југославије, послатих у војне логоре, а после логора слати на принудни рад. Они су писали својим породицама, јављали се да их обавесте да су живи, да су добро – наводи историчар Иван Досковић, аутор изложбе.

Разгледница из Земуна Јанка Веселиновића 1904. године (Извор: Међуопштински историјски архив)

Музеј преписке на отвореном великом броју посетилаца ће омогућити увид у интимне детаље из живота владара.
– У питању је, рецимо, писмо Милоша Обреновића његовој жени Љубици из 1840. године у ком јавља да јој је послао писмо, да га преузме из цариградске поште и да је са здрављем добро, али да му очи нису здраве и да их мора што пре лечити, затим преписка између Јеврема и Михаила из времена када Михаило треба да постане владар, молба краљице Наталије Народној скупштини у којој тражи да јој се помогне враћање сина или да га чешће виђа – издваја историчар.

Веселиновићеви поздрави кћерки (Извор: Међуопштински историјски архив)

У једном од ових докумената је жалба из 1832. године, коју је Јеврем Обреновић послао шабачком Суду. У њој протестује да му се „неки Тоша“ меша у договорена упутства која је издао свим кметовима у вези са израдом ограде на црквеној порти и вратима куда ће пролазити владика. Затим, ту је оригиналним рукописом краља Милана исписан говор којим се обратио народним посланицима у Великој народној скупштини поводом рата са Турском 1876. године и склапања мировног уговора.

Жалба Јеврема Обреновића (Извор: Међуопштински историјски архив)

Интересантна су  писма Стојана Новаковића  у којима пише Владану Ђорђевићу о посети краља Александра Бечу, тешкоћама које има са банкама око зајма, затим о питању признавања српске народности у Турској и многа друга.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *