Дистрикт
У фокусу

КРУПАЊ ПЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ – ВАРОШИЦА СЕ ИЗГРАДИЛА, АЛИ СТРАХ НЕ ПРОЛАЗИ!

У мајским поплавам 2014. године међу општинама које су претрпеле највећу штету је Крупањ. Биланс у том месту био је 40 срушених кућа које су прогутале реке и клизишта. Пет година касније ова варош потпуно је обновљена, али оно што се тада десило, мештани никада неће заборавити.
Пет година касније, слика куће ишчупане из темеља која је у мају 2014. године обишла свет, данас је једини траг који као споменик подсећа на ту ноћ. Све друго стало је у пар речи.
– Живи се – каже Миланка Поповић и слеже раменима.

Мај, 2014.

Живи се у Жарковачи тихо, насељу које су те ноћи бујица и клизиште учинили непрепознатљивим. Чим падне киша, мештани крену до своје речице Змајевац да виде да ли је, иако укроћена обалоутврдом, и даље у свом кориту. Преко лета умела је да пресуши, па су мештани безбрижно градили куће на обе обале, не слутећи да ће једнога дана показати своју ћуд. Те ноћи носила је све пред собом, од арматуре до темеља кућа које је чупала из земље, док су власници немоћни да зауставе њену силину, гледали како да сачувају сопствени живот. Тај страх не попушта ни данас.
– Кад видиш како носи кућу, ауто, а не можеш ништа да учиниш, само гледаш кроз прозор. То је било страшно. Ја не знам ко то може да заборави. Наша кућа је била пуна муља и песка, десет дана смо чистили – прича Душанка Теовановић која живи у насељу погођеном поплавама 2014. године.

Жарковача, насеље у Крупњу у мају 2014.

Камење и шут једини су сведоци да је испод великог брда била кућа. Те ноћи, земља и дрвеће, ношени бујицом, сурвали су се и срушили неколико двоспратница.
– Овде је било три или четири куће, а сада их више нема. Једноставно, срушене су до темеља – прича Маријана Обрадовић.
Међу њима била је и кућа Миленија Пајић. Данас је у новом дому као и сви који су те ноћи у поплавама и клизиштима изгубили куће. Типско насеље са кућама од 60 и 100 квадрата, чију изградњу су финансирали УАЕ и фондација шеика Калифе бин Заједа ал Нахјана, опремљене су намештајем и белом техником, па на петогодишњицу поплава у овој варошици нема људи без крова над главом.
– Имаш кућу, а одједном немаш ништа. Само оно одела што је било на нама, то нам је остало. Сад имамо све што нам треба – прича Миленија Пајић која је добила нову кућу од 60 квадрата.

Миленија Пајић у новој кући (Фото: М. Лазић)

Ту ноћ, између 15. и 16. маја, мештани ће дуго памтити. Немоћни да било шта учине, гледали су како бујица носи куће, аутомобиле, бандере, мостове, путеве.
Када је катастрофа прошла, кренуло се у обнову, па се ова варош данас не може препознати. Обновљена је инфраструктура а Крупњу је враћен стари сјај. Урађено је 40 нових објеката, а 193 је поправљено.

Сви су добили кров над главом (Фото: М. Лазић)

То је сада модерна општина у којој су сви збринути, а до вароши се долази новим путевима и обновљеним мостовима.
– Добили смо модерне путеве. Према Љубовији изграђен је најмодернији пут, имамо нове фабрике, посао за људе, држава нам ради регионалне путеве, а ми локалне. Крупањ је и даље у знаку великог опоравка. У плану је изградња 100 километара пута преко јавно-приватног партнерства – каже Иван Исаиловић, председник општине.
Све што је вода однела, изградило се, једино се Величков живот, који је те ноћи нестао у бујици, не може вратити.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *