Tog 8. novembra 1938. godine, na Mitrovdan, počela je sa radom fabrika koja je bila sinonim za industrijski razvoj Šapca. Najveća šabačka holding kompanija preživljavala je najteže trenutke, ali nije je dokusurila starost, već privatizacija. Kompanija „Zorka“ nastala je kao prvo jugoslovensko akcionarsko društvo za hemijsku industriju, kao najmodernija i po kapacitetu najveća fabrika u jugoistočnoj Evropi. Ime je dobila po supruzi kralja Petra Prvog Karađorđevića (najstarijoj ćerki crnogorskog knjaza i potonjeg kralja Nikole Petrovića), što je ozvaničio tadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, dr Milan Stojadinović.
Simbol jednog vremena (Foto: J. Gubelić)
Sedamdesetih godina bila je glavni zamajac Šapca i čitavog kraja, a u njenim pogonima radilo je 10.000 ljudi. Od prvog pogona sumporne kiseline pa sve do početka raspada SFRJ, „Zorka” je bila sinonim za industriju, rast i razvoj. Posle Drugog svetskog rata, kada je nacionalizovana, „Zorka“ je nastavila svoj vrtoglavi razvoj. Titova poseta „Zorki” 1969. godine bila je događaj koji se ne zaboravlja. Predsednika SFRJ u „Zorki” su dočekali tadašnji generalni direktor Krsta Avramović i predsednik opštine Ilija Đurić. Održana je svečana sednica Radničkog saveta, a gostima je pevao čuveni šabački hor „66 devojaka”, koji i danas postoji.
Titova poseta „Zorki” 1969. godine (Foto Arhiv šabačkog muzeja)
Da požele dobrodošlicu najdražem gostu i sretnu se sa čovekom za čije je ime vezana čitava istorija naroda Jugoslavije, želeli su mnogi. Nekima je to pošlo za rukom. Heroja u oslobodilačkom ratu i dalekovidog političara u miru, kako su tada nazivali Tita, pozdravili su članovi radničkog saveta Zorke. U zlatnom periodu, od kraja šezdesetih do kraja osamdesetih prošlog veka, sa „Zorkinih” traka godišnje je silazilo oko dva miliona tona različitih proizvoda: 700.000 tona mešanog đubriva, 600.000 tona sumporne kiseline, 30.000 tona cinka vrhunskog kvaliteta (čistoće 99,99 odsto), izuzetno traženog na londonskoj berzi.
Nekada kancelarije, danas ruševine (Foto: J. Gubelić)
Šabačka „Zorka“ izvozila je na sve kontinente, osim Australije. Zahvaljujući ovoj fabrici izgrađeno je oko 3.000 stanova, kompletna naselja Benska Bara i Trkalište, sportski centar sa halom i zatvorenim bazenom. Značka na reveru radnika Šabačke „Zorke“ nekada je svima nagoveštavala da su zaposleni u industrijskom gigantu. Danas se ovi simboli prodaju za 10 dinara na internetu, ali nemaju kupca.
Zorkine značke
Na aukcijskoj prodaji, na Limundu značke se nude kolekcionarima, ili onima koji žele da sačuvaju uspomenu na davno prošlo vreme. Aktuelna ponuda je 10 dinara, a u opisu stanja stoji da je „odlično“. Nalost, ove značke, koje su nekada bile simbol Šapca, nemaju kupca. Većina Zorkinih fabrika danas ne postoji, ali su retke i uspomene na vreme kada su pripadale radnicima. Posle privatizacije, sve se promenilo. Danas se vidi tek po koji dimnjak. Radnička solidarnost, radnički savet, rad u tri smene, stan od firme, stipendije, restorani društvene ishrane, edukacija, rekreacija danas su zaboravljeni termini. Žive samo u sećanju onih koji su živeli to vreme.
