На данашњи дан 1999. године 250. бригада Противваздушне одбране срушила је невидљиви Ф-117А . Цела Србија је тада узвикивала: „Извините, нисмо знали да је невидљив!
„На годишњицу обарања поноса америчке борбене авијације, мештани мирног сресмког села не заборављају догађај који их је држао будне целу ноћ.
– Ја кажем деди: “Јој, пашће у нашу авлију” – прича мештанка Буђановаца која се сећа пада авиона као да је јуче било.
И пао је, и то усред њиве Зорана Божића. Симбол моћи и неуништивости, неславно је завршио у сремачкој равници, захваљујући способности наше Противваздушне одбране. А онда су почели да пристижу мештани, ликујући што је срушено чудо технологије, авион које се до тада сматрао невидљивим за радаре.
– То је било као да смо на Маракани. Тако је сијало. То је била усијана лопта на небу. Сви који су гледали, касније су причали да им је изгледало као да ће да падне на њих директно. Тако је и мени у том тренутку изгледало – прича Славољуб Јовановић.
Тај тренутак мештани Буђановаца никада неће заборавити.
– То је изгледало као комета која јури на нас. Нико од нас у том тренутку није знао шта лети и шта се руши – прича ниједан комшија, који је тада био мобилисан.
Није знао ни Зоран Јовановић, који је тада имао три и по године. Слика на којој стоји на крилу до тада моћног авиона са три прста подигнута увис, обишла је свет.
– Мене су обукли, ставили ми у руку пластични пиштољ, а онда су ми показали како да подигнем руку са три прста и станем на крило авиона. Тако је настала ова слика – прича Зоран који се ничега не сећа, али чува новине у којима се појавила његова слика.
Сви су желели да се сликају, скачу по деловима авиона и играју коло, или откину део који ће понети за успомену, а Светиславу је тада на ум пала друга идеја.
– Ја сам кренуо да тражим пилота. То ми је била жеља. Међутим, ту је био један старији човек са војним искуством који ми је рекао да се манем тога. После сам чуо да се он катапултирао три километра даље и да су дошли по њега и одвели га – прича Славољуб.
Остаци авиона познатог као „Ноћни соко“ који је репутацију стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године, када је 1.270 пута пролетео непримећен над ирачким радарима, данас су експонати Војног и Ваздухопловног музеја, а ледина у Буђановцима постала је место које многи посећују на годишњицу пада, 27. марта.