Na pruzi Šabac-Banja Koviljača privremeni saobraćaj uspostavljen je 16. novembra 1918. godine, a redovan svakodnevni saobraćaj na ovoj liniji, jednom dnevno u oba pravca, uveden je 15. maja 1920. godine. Nedeljom i praznikom saobraćao je „čuveni“ motorni voz dok je običnim danima saobraćao putnički voz. Svakog dana je prolazio mešoviti voz. Putovanje je trajalo najmanje dva sata, a mešoviti voz bi ovo rastojanje od 58 km savladao za skoro tri sata.
Lokomotiva banjskog Ćire prepravnjena od starog autobusa
Što se tiče voznog parka u početku su iznajmljivane lokomotive i vagoni. Posle Prvog svetskog rata su na račun reparacija nabavljene tri nove lokomotive. Poseban kuriozitet su bila troja dizel motorna kola nabavljena 1936. i 1937. godine. Dvoja od ovih kola su preživela Drugi svetski rat i nakon normalizacije ove pruge su prebačene u Zagreb na „Samoborčeka“ gde su bila poznata pod imenom „ajncer“ i „zvajer“ tako da je jasno koja su stradala tokom sukoba.
Stanica u Banji Koviljači
U lepotama Banje Koviljače, između ostalih, uživali su i Dositej Obradović i Vuk Karadžić, a svoje rane u banji vidao je i srpski Vožd Karađorđe. Na raskošne balove dolazio je i Kralj Aleksandar Karađorđević. Banja Koviljača postaje banjsko lečilište u vreme Kralja Petra I Karađorđevića koji, 1908.godine, uz svoju rezidenciju, podiže savremeno sumporno kupatilo. Zato su i građani Podrinjskog okruga želeli svoju prugu koja bi povezala Šabac sa Loznicom i Banjom.
Vagoni puni gostiju
Na pruzi do Koviljače su najčećše saobraćala dva mešovita voza svakog dana, a vikendom, praznicima i tokom letnje sezone je zbog Banje saobraćao i isključivo putnički voz koji se nije zaustavljao u svim stanicama. Vozovi su naravno imali vezu u Šapcu i sa normalnim JDŽ vozovima i sa brodovima rečne plovidbe.
Izvor: Lokomotiva SOŽ Nr. 3 u Šabcu.Foto A. Luft.
